Baš kad su nam Rusi isporučili helikoptere zvane ‘leteće tvrđave’ Aleksandar Vučić najavi da će Srbija "stati sa kupovinom oružja". Tada, početkom decembra, predsednik reče da ćemo uprkos zastanku s nabavkom "na pametan način razvijati kompletan sistem odbrane". I da je o tome razgovarao i sa ministrom Vulinom.

Tačno tri meseca kasnije isti čovek, dakle Vučić, juče otkri kako „Srbija namerava da kupi oružje od Izraela i da to neće biti mala isporuka“. Ne znamo dakle ni šta, ni koliko, ni za koliko para.

Šta se to tako značajno promenilo za tako kratko vreme? Šta je nateralo predsednika da promeni odluku, da pogazi tvrdu reč? Kakve su se to opasne sile nadvile nad Srbijom da svaki dinar dadosmo za oružje? Kakva to armada kidiše na nas?

Zar ni u međuvremenu pristigli „panciri“ (još ranije ugovoreni) nisu demoralisali potencijalne agresore? Pa ministar vojni nas je ubeđivao kako će baš ti panciri da „uvećaju potencijal odvraćanja“. Ako se iko u odvraćanje razume, to je on.

I gde je onda greška – kako to da što se više naoružavamo stalno nam neki „metak“ fali. Kao da nas neko podgovara, uzmite još ovo, e kad ste kupili to treba vam i ono, nikad kraja.

Ne znam koji su motivi za naoružavanje, ali sam zapamtio kako smo prošli kada su Svetozar Marović i Prvoslav Davinić pregovarali sa Izraelcima, sećate se? Za nekakav zakup špijunskog satelita koji nikada nije realizovan platili smo 27,85 miliona evra. Pitajte Marovića, eno ga na Vračaru.

Stručnjaci upozoravaju da mi godinama mnogo više (procentualno) izdvajamo za bezbednosne strukture nego uporedive zemlje centralne i istočne Evrope. Na to je ukazao i Fiskalni savet u strateškim preporukama za budžet i fiskalnu politiku u 2020. Takva raspodela prouzrokuje manja ulaganje u druge oblasti, recimo u zaštitu životne sredine.

Sa kim se mi to trkamo? Oružje je valjda poslednja mera u odbrani zemlje. Pre toga braniš privredu od urušavanja, čuvaš finansije, ne daš da te pretvore u koloniju. Ulažeš u kulturu, u zdravlje naroda, poštuješ Ustav i zakone… Čuvaš reke, vazduh i, naravno, ljude.

Nema te vojske koje može da obrani urušene institucije, nema tog pancira koji može da zaštiti od siromaštva. Naprotiv, nabavka oružja i siromaštvo su u korelaciji. Što više para u projektile, to manje u standard. Nije ni čudo što se u drugim državama bolje živi.

Znam za izreku „ko ne hrani svoju vojsku hraniće tuđu“, ali valjda u svemu treba mera. Da li iko pravi analizu koliko se mladih iseli iz Srbije posle svake nabavke „migova“, „pancira“, „erbasovih“ helikoptera… Nemojte reći da jedno s drugim nema veze. Ili da je ovo tekst protiv odbrambene moći zemlje. Trice i kučine.

Samo da nabavka ne ide preko oca ministra policije.