2
Ima tih situacija u kojima ne učestvujete, a od kojih se stisne želudac i potera sadržaj prema jednjaku. Od kojih vam se povraća, a da ništa pogano niste pojeli, već su to učinili drugi. Meni je, na primer, bilo muka kad je Milo priznao Kosovo, kad je Vučić objavio da mu je Bler savetnik i kad je akademik Matija uručio priznanje doktoru Žeksu. Tri različita nivoa, a ne zna se šta je licemernije, nemoralnije i šta jače zaudara.
Tako je i Janko Tipsarević juče uspeo mnogima da izazove mučninu. Postao Jankelja član SNS, nije šala. I slikao se sa naprednjakom iz Uba. Sad mu je taj Ubljanin mentor, šta li. Zadovoljni, smeškaju se, pred njima su pobede, karijera „i mesto u društvu visokom“.
Dok ovo pišem, bacam pogled na meč iz Rima, gde Đoković igra sa Runeom. Postavljam sebi pitanje da li bih prestao da navijam za Noleta da je kojim slučajem on ušao u naprednjake. Nemam ni trenutak dilemu – ne bih. Novaku bih, zarad svega, oprostio. Možda je Nole moja slabost.
Sa Jankom je drugačija situacija. Njega mi je žao. Kao, recimo, Džaje. Džaju su muka i tuđa pohlepa naterali da puzi pod stare dane. Janko nema tih nevolja. Lično sam ga doživljavao kao moralnu vertikalu, kao čoveka koji ume da razlikuje zlo i dobro. Kao šmekera, na kraju krajeva. Otkud onda čovek koji je proputovao svet, čita ruske klasike, ima tenisku akademiju, dakle samostalan u svakom pogledu, u društvu naprednih radikala. Je li to okruženje koje mu je nedostajalo: Mali, Veliki, Vesara, Irena, Đuka, Atlaga…
Ne mislim da je za sportiste politika zabranjeni teren, naprotiv. Recimo, kad je čuveni fudbaler Savo Milošević podržao „Otpor“ i borbu sa pogubnim Slobinim režimom to je bilo hrabro i koristilo je opštoj stvari. Čak je Savo bio i duhovit – na prozivke iz JUL-a i SPS zašto se slika sa uzdignutom pesnicom odgovorio je: „Nisam naučio da stisnem šaku u obliku petokrake.“
Još čuveniji Mohamed Ali je bokserski ring i titulu svetskog prvaka zamenio otporom američkim vlastima, zatvorom i političkom borbom protiv rata u Vijetnamu. Postao je simbol slobode. I podneo je velike žrtve zbog toga, izgubivši najbolje godine blistave karijere. Ali, postao je i ostao legenda otpora nakaradnom sistemu.
PROČITAJTE JOŠ
Tako je to kad se u polje politike uđe srcem. Kad te vode drugi razlozi, onda ti život ostane obeležen nečim što se ne može nazvati trag. Kao u slučaju Aleksandra Šapića, nekad najboljeg vaterpoliste sveta. Ali, koga je briga za Šapića. Šta je to motivisalo bivšeg najboljeg mladog tenisera na planeti, osvajača Dejvis kupa, osmog tenisera sveta, da uđe u stranku na vlasti. Zašto nam tu svoju odluku nije lično saopštio? Koji su mu planovi, hoće li Jane sa reketašima iz SNS da pravi naprednjačku akademiju. Hoće li da kupuje glasove, pravi sendviče, batina nezadovoljne? Ne verujem, imaju oni ekipe za te poslove. Jane njima treba kao dokaz da je živo blato prirodno stanje društva. I uspešno su ga trejdovali.
U tom dilu nešto gadno zaudara. Inače ne bi najveći naprednjak bio onako ironičan: „Jadan on, ucenili smo ga.“ Ne verujem u ucenu, ucenjeni su razni Dačići, Palme, vlasnici i urednici tabloida… Janko nije.
Možda je suština skrivena u drugoj ironiji: „Ne, nego smo mu platili.“ U to bi se moglo i poverovati. Jer, kad čovek čije su izjave proglašavane za laž godine ovako nešto tvrdi, onda znajte da je „članska karta“ debelo nagrađena.
Činjenica da je u istom danu objavljeno i da Akademija Novaka Đokovića od prvog juna vraća Gradu Beogradu teniske terene na Dorćolu govori nam da bi u tu infrastrukturu mogao da se instalira Tipsarević. Da je možda reč o trojnom dogovoru. Trojni dogovor, šta li?
Neću da precrtam Janka. Jeste postao član SNS, no verujem da nije i nikad neće biti naprednjak. Baš kao što je i direktor BIA Aleksandar Vulin napisao tri knjige, ali ga niko ne smatra piscem. I kao što gospođica Ana „voli Srbiju“, ali je niko ne doživljava kao patriotu.
Izaći će on iz tog kola i pre nego što zaigra, nije Janko bez kičme.
BONUS VIDEO Milenko Vasović: Srbija ima taj dar da prodaje trule jabuke
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
