11
Đukanović je izgubio, a Vučić nije pobedio, reče jedna od učesnica jučerašnjih izbora u za lokalni parlament u Nikšiću. Moglo bi se reći idealan rezultat, jedan autokrata je poražen, drugi se nije dokopao apsolutne većine iako su njegovi kadrovici špartali podno Trebjesa.
Jeste nekadašnji Onogošt u drugoj državi, ali ima sličnosti sa stanjem u srpskoj prestonici. I mogli bi Beograđani ponešto da nauče od Nikšićana. Pre svega da masovno izađu na izbore za gradsku skupštinu, kad god oni bili. To je ključ za uspeh u borbi sa korupcionaškom vlašću.
U Nikšiću je glaslo oko 81 odsto od 58.833 birača. I to je bilo odlučujuće, jer je Đukanović dve decenije vladao sa svojih dvadesetak hiljada glasova. Na primer, pre osam godina njegova lista je osvojila 20.367 glasova, pre četiri godine (opozicija bojkotovala izbore) 21.047, a juče 19.293. Da je izlaznost bila ispod 70 odsto Đukanović bi sa svojim sigurnim učinkom najverovatnije zadržao vlast u rodnom gradu.
Pokušajmo to da preslikamo na Beograd. Na poslednjim izborima za gradsku skupštinu 2018. naprednjačka koalicija je osvojila 366.461 glas, a na onim 2014. Vučićeva lista imala je 351. hiljadu. Ako listi SNS dodamo još stotinak hiljada, što Dačićevih što Šapićevih i kojekakvih radikalnih glasova može se očekivati da ta grupacija osvoji u konačnom zbiru oko 450 hiljada „lajkova“.
U glavnom gradu Srbije u birački spisak lane je bilo upisano milion i 604 hiljade birača. I tu dolazimo do suštinskog pitanja – hoće li Beograđani dopustiti da ih neko sa četvrtinom biračkog tela i naredne četiri godine vuče za nos i pravi budalama. Ako na predstojeće izbore izađe 50 odsto građana Vučić, Vesić end campany će vladati još.
Nikšićkih 81 odsto je za beogradske prilike nedostižno, ali ako na birališta izađe, na primer, 70 odsto Beograđana to je oko 1,12 miliona birača. Sa tom izlaznošću garnitura u Ulici Dragoslava Jovanovića 2 biće gotovo izvesno promenjena. Jer Vučić i njegovi sateliti ne mogu da pridobiju nove birače i tu neće pomoći nikakvi Jovanovići, niti monarhisti i ostali zavetnici.
Beograd je centar naprednjačke vlasti i centar najvećeg kriminala. Za odbranu tog centra biće angažovano sve iz poznatog arsenala: ucene, kupovina, crni džipovi, hapšenja opozicionara, zamena orginalnih zapisnika sa biračkih mesta, nasilnici, režirani incidenti na „opozicionim“ opštinama… I desetine miliona evra, naših para. Ništa im to neće vredeti ako se Beograđani tog izbornog dana odluče da odu do birališta. Neće pomoći ni Vučićeva kuknjava da su tobož pokradeni.
Nema sumnje da će režim sve učiniti da se izborni uslovi u Srbiji, koji se ne mogu ni smatrati izborima u demokratskom smilu te reči, ni za milimetar ne promene. Neće to promeniti nikakav dijalog vlasti i opozicije (to nam je Vučićev espeesovski potrčko već najavio) niti posredovanje Brisela.
Režimlije će se izmotavati, opstruisati, prosipati demagogiju i sprdati sa opozicijom i evropskim psrednicima (čitaj sa građanima) samo da sve ostane isto. I da se narodu po ko zna koji put ubije volja za izborima i promenama. U tu zamku ne smeju da upadnu ni Beograđani, ni stranke i pokreti koji su protiv ove naopake vlasti.
Na izbore u Beogradu se mora izaći masovno ako ne želimo da nam se ponavljaju suludi spomenici, palme na Kalemegdanu, fontane i jarboli, raskopane ulice, žičare i kanalizacije kojih ima samo u projektima pred izbore.
Pre toga bi valjalo pokrenuti inicijativu, prikupiti stotine hiljada potpisa i primorati vlast da se izbori za Beograd razdvoje od republičkih i predsedničkih. Tako razdvojene teže je pokrasti. I tu ne važi izgovor da je zajedno jeftinije, nema ništa skuplje od naprednjaka na državnoj kasi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare