Stejt dipartment je svojim najnovijim izveštajem o sankcijama u skladu sa Magnicki aktom prema kosovskim biznismenima Zvonku Veselinoviću i Milanu Radojičiću de fakto (ako već ne i de jure) napisao optužnicu za ubistvo Olivera Ivanovića.
Zvuči bizarno: kako to službenici Bajdenove administracije znaju više o tome šta se dešava na teritoriji severnog Kosova od Beograda i Prištine? Bizarno može da zvuči samo onome koji ne poznaje prilike na ovom području poslednjih bar 20 godina, onome koji nije video dugu ruku (ili makar uho) Bele kuće u svim ključnim događajima.
Da se vratimo zaključku iz naslova ovog teksta. Kakve veze izveštaj o Veselinoviću i Radojičiću ima sa ubistvom Ivanovića? Najpre, u njemu se navodi da je pomenuti dvojac formirao organizovanu kriminalnu grupu (OKG), koja je uključena u šemu podmićivanja sa kosovskim i srpskim bezbednosnim zvaničnicima koji omogućavaju ovoj grupi ilegalnu trgovinu robom, novcem, narkoticima i oružjem između Kosova i Srbije.
Ima li onda tu logike da je grupa pomislila da bi neki političar koji nije deo njihovog „tala“ mogao da im bude pretnja? Neki, recimo, opozicioni političar, sa integritetom i renomeom, neko ko bi mogao da kanališe nezadovoljstvo i strah meštana protiv te grupe? Ima li takvog? Od 16. januara 2018. godine više ga nema.
Šta ima još u izveštaju? Ima još ovo: makar jedan pripadnik grupe – Marko Rošić – pod istragom je zbog učestvovanja u ubistvu Ivanovića. I ovo: Željko Bojić, jedan od čelnika policije na severu Kosova, koji je trenutno u bekstvu, takođe se povezuje sa grupom. Za njegovog sina Vasilija, tužilac Hodža rekao je da je radio po nalogu Milana Radojičića.
Ovo je odranije poznato: Radojičiću i Veselinoviću neko je, nema sumnje, dojavio da napuste teritoriju Kosova pre akcije ROSU, čija su meta bili, a zbog ovih i sličnih optužbi. Ko se toga seća, ima od toga bar dve-tri godine… Od tada se kriju u Beogradu, Zvonka Veselinovića možete slučajno sresti na Vračaru (ako baš želite), a njegova firma uveliko gradi po prestonici.
„Dobro, nije to dokaz da je ova grupa ubila čoveka“, reći će advokat Zvonka Veselinovića dok bude čitao ovaj tekst. Nije, tako je, niti je posao Stejt dipartmenta da te tvrdnje dokazuje. Isto tako, optužnica nije presuda, već uobličava sumnje dovedene do nivoa osnovanosti, na koje onda njeni akteri moraju da odgovaraju. Javlja mi se da OKG iz Magnicki akta neće dati odgovor na ove optužbe. Javlja mi se da specijalnom tužiocu Nenadiću na um ne pada da se raspita o njihovim aktivnostima. Osim ako ne računamo onaj poligraf koji su pripadnici OKG prošli. Ako je to bila istraga – onda dobro.
Biće zanimljivo u narednim danima videti šta će o ovom izveštaju reći brat i porodica ubijenog Olivera. U dosadašnjim obraćanjima medijima uvek su isticali strpljenje u suočavanju sa istragom, i onom prištinskom i beogradskom.
Inače, evo još jednog zabavnog detalja: u ovom izveštaju osim Srbije pominje se i El Salvador. Tamošnji vladini zvaničnici, prema izveštaju, organizovali su tajne sastanke sa liderima najozloglašenijih gangova, poput „Mala Salvatruće“, pružali im finansijsku potporu i čak kontrolu kovid-karantina među meštanima. To je to – mi i „Mala Salvatruća“, društvo otkinutih glava i narko-službenika.