U zgradu Tigrastog mačora stigao je Oktavijan - Oćo. Krznena bela pufna puna radosti i ljubavi ukotrljala se u moj život kao podrška. Ova polovina godine mi je pretužna i šokantna. Vesti o iznenadnim smrtima važnih ljudi za moj život su me poput Majk Tajsona nokautirale da jedva stojim na nogama. Hvala ovom štenetu što je tu da me natopi ljubavlju. Danas samo o njoj pišem. Tako mi je lakše - lekovito je.