Podeli
Luna Lu
Foto: Marko Krunić/Promo

Ponoć. Za par minuta biće nedelja. Grad će biti tih. Volim kada je lenj.

*

Prvi i jedini sastanak sa nekim iz Gugla imala sam pre nekoliko godina.

U Rovinju.

Došla je devojka izmučenog lica, velikih podočnjaka – imala je lap top izlepljen raznim nalepnicama.

Kao onomad Ružica Sokić i čuveno njeno koferče u kultnom filmu “Žuta”.

Obe su stalno na terenu.

Naručila je čaj.

Nije bila raspoložena.

*

Pitala sam je da li je prošetala pored mora, bio je jako lep, mada vetrovit majski dan.

Bila je začuđena mojim pitanjem.

“Ja radim u Guglu – nemam vremena za plažu”.

*

Ubrzo je prešla na stvar – pogledala je moj tadašnji Jutjub kanal i rekla da ništa ne valja.

Pričala je sa mnom kao sa detetom sa specijalnim potrebama.

Takoreći – verglala je tekst koji je verovatno izgovorila zilion puta.

Retko bi me pogledala u oči.

Rekla sam joj da se u tom momentu već više od 25 godina bavim medijima – radio, print, televizija.

Prevrnula je očima i rekla – “Najbolje je da sve što znaš o medijima – zaboraviš. Ovo nema nikakve veze sa tim.”

*

Kako sam sve ozbiljnije ulazila u kreiranje formata koji je paralelno išao na Jutjubu i na Fejsbuku počinjala sam sve više da razmišljam šta je zaista htela da mi poruči.

Moja prva velika lekcijetina bila je da se YT i Fejsbuk ne vole.

Suparnici su. Omni neprijatelji.

Mocart i Salijeri.

Šerlok Holms i Morijarti.

*

Fejsbuk je tada krenuo da radi na svojoj video platformi i “kažnjavao” je sve postove koji su delili linkove sa YT.

Znate, ono kada se ljudi po mreži žale da kada podele neku svoju omiljenu pesmu dobiju malo reakcija – nije to zato što se vašim kontaktima ne sviđa vaš muzički ukus nego FB neće da promoviše YT, kažnjava nevidljivošću na feed-u.

*

Kako sam sve dublje ulazila u algoritme počela sam da primećujem stvari koje su učinile da počnem da se užasavam cele te stvari.

To zaista nije imalo nikakve veze sa mojim iskustvom rada u medijima – umorna devojka iz Gugla, bila je u pravu.

S tim što tek sada nisam želela da je poslušam i zaboravim sve što sam naučila.

U ovoj igri nije cilj da se šire dobre vibracije i pametne stvari – ovde je cilj da se zarade milijarde i da se od ljudi naprave savršeni labaratorijski miševi koji će biti što više u ekranu.

*

Shvatila sam da imam posla sa čudovištem koje (mi) ne želi dobro.

Možda su na početku kreatori žudeli da donesu dobro čovečanstvu, a onda su ušle pare u celu stvar i stvoren je Frankeštajn, sada već definitivno – van kontrole.

Veštačka inteligencija sa kojom imamo posla i koja zna ko smo bolje od nas samih – stvorila je od ljudske vrste gomilu zavisnika kojom manipuliše kako joj se hoće, a da mi o tome pojma nemamo i da nismo svesni da nas vrte oko malog prsta.

“User” – termin kojim samo dileri nelegalne droge i vlasnici društvenih mreža nazivaju svoje korisnike.

*

Dugme “lajk” je nastalo da bi unelo pozitivnost, kaže čovek koji ga je osmilio – da se širi ljubav.

Njegove namere su bile časne – danas je svestan da je nedovoljan broj lajkova jedan od najčešćih uzroka samopovređivanja i pokušaja samoubistava kod tinejdžerki u Americi.

Najpopularniji zahtevi kod plastičnih hirurga je da se operacijom bude što bliže svojoj slici sa Snepčet filterima.

Lažna vest se šest puta brže širi Tviterom nego istinita.

Istina je dosadna i neisplativa.

Društvene mreže nisu tu da bi se samo povezao sa prijateljem u Kanadi nego da bi te zalepile za ekran što duže – ti si prozivod od koga žive valjajući te oglašivačima – zato su i besplatne.

A najskuplji je džaba ručak.

*

Danas ima sve više dokumentarnih filmova gde zaštićeni svedoci pričaju o tome u čemu su učestvovali kreirajući najpopularnije aplikacije na telefonima.

Jedan od najnovijih koji preporučujem je “The Social Dilemma” – i upozorenje – nemaju svi želudac da ga odgledaju do kraja.

Ali, valja stisnuti zube i suočiti se sa istinom.

*

Kada me pitaju koga bih volela za sagovornike – biram ljude koji nisu na društvenim mrežama jer im je misao bistra – nije im razmišljanje nesvesno izmanipulisano.

To je najređa vrsta na planeti Zemlji – “anonimni” ljudi su trenutno najslavniji – do njih se najteže dolazi.

*

I savet iz prve ruke, kao neko ko se već godinama bavi algoritmima društvenih mreža – obavezno uvedite radno vreme kada ste na mreži.

Ograničite sebi, baš kao i deci, koliko sati možete provesti on-lajn.

Ali, najpre kao i kod svake zavisnosti – valja se priznati da imaš problem.

*

Davnih dana jedna hrabra žena je rekla da su najopasniji srećni robovi oni održavaju status quo – tako da nema potrebe da dobar deo svog dana, a samim i tim života provedete robujući i zarađujući pare Marku Zukebergu i ekipi.

Vlasnici društvenih mreža su najbogatije kompanije u istoriji čovečanstva.

Onog momenta kada uspe inicijativa da se njihov rad reguliše ozbiljnim zakonima – isceljenje tada može početi.

Do tada ne dozvolite da oni koriste vas – koristite vi njih – proračunato.

*

I budite nežni prema sebi, ljubazni prema drugima i #BeSafe.

Komentari su omogućeni – čitamo se!

Komentari

Vaš komentar