Piše Luna Lu: Na slovo, na slovo…

Oćo je pametan pas - izbegava nevolje. Kao Karate Kid. Prepoznaje na keca (ne)ljude koji nemaju problem da ga šutnu ili opsuju. Sada je spisku za izbegavati pridodao i one koji bacaju petarde. Zato kada padne mrak samo - "teška bleja" kod zgrade. I evo blejimo. Voćnjak okićen. Čoveče, za nekoliko dana nova godina - gde nestade 2023?

Subota je veče.

Kada ove reči budu objavljene – sve ćemo znati.

Kako smo, gde smo i šta nam se dogodilo u nedelju sedamnaestog dana meseca decembra.

U stomaku mi je trenutno velika trema, kao da me čeka neizvesno prekookeansko putovanje, a koferi preteški.

Priznajem da sam gospodarica raznih srećnih predmeta, ali kristalnu kuglu ne posedujem.

Kakav je saldo glasanja jasnu predstavu nemam niti šta će se desiti u stvarnosti – stvarno.

*

U srcu – samo najlepše želje.

U duši – vapaj nade.

A razUm je pomućen apokaliptičnim scenarijima.

Pravi Šizikarijum na predizbornom rolerkosteru.

Modna kombinacija za izborni dan kao i srećna olovka su tu.

Udobna trenerka za svečane prilike, obuća prilagođena za slučaj dugog čekićanja.

Hladne trajne, bez.

Videćemo samo da li ću se ukrcati na Titanik ili Kraljicu Futura.

*

Odlučih da predizbornu noć iskoristim za kićenje Pudrijere.

Velika je borba između Vilenjaka i psa Oktavijana.

Deda Mraz maše iz ćoška – Deda Mraz je švorc.

Ove godine on je sporedan lik u ovoj novogodišnjoj postavci.

U glavnoj ulozi je Astronaut koji iz kacige projektuje zvezde.

Purdijeru je očas posla pretvorio u Opservatoriju.

Kosmos je u sobi, takoreći na dohvat ruke.

Putujemo moj mali beli pas i ja svemirom.

*

E, kada bi u ponedeljak sleteli u oslobođenu zemlju – bio bi to bingo i po.

No, trenutno je „que sera – sera“.

A ja sam i pored cele predizborne zavrzlame srećna jer je moja Irina – tu.

Došla je iz srećne kraljevine Danske u svoju „postojebinu“ kako je govorio ex prestolonaslednik. Tu je da nas vidi pred praznike i da glasa da doprinese tome da nas spasi bede.

I, igramo se ovih dana omiljene igre – na slovo, na slovo…

Srpske reči i izrazi koji su neprevodivi na danski jezik.

*

U detinjstvu svako badnje veče provodila sam kod teta Ine.

Beše ona prelepa svetska putnica, dama par ekselans, sa vikendicom na francuskoj rivijeri i ekspert za igru bridž.

Ne sećam se šta je bilo glavno jelo, ali sam obožavala njene rezance sa orasima za dezert.

A uz njih bi se igralo „Na slovo, na slovo…“

U ogromnom salonu krio bi se zagonetni pojam koji bi onaj koji zadaje ugledao i zapisao na papir. A onda bi pogađali, činilo se satima.

Tada sam naučila princip da je najteže naći ono što ti je pred nosom i ako nešto hoćeš da sakriješ – stavi ga na vidno mesto.

Od gospođa Ine učila sam i francuski, da ne varam u kartama, da čitam Nušića njenog rođaka, da ukrasni jastuci moraju biti i udobni i da uvek moraju zajedno da idu tašna i cipele.

*

I uvek se pred praznike setim Ine i sva sreća tu je sada Irina koja voli slovoslaganja.

Ona je ljubiteljka lingvistike i metafizike i svaki put se smejemo kao „lude na brašno“ jer tako nešto u Kopenhagenu nije moguće. Brašno tamo nije smešno.

I evo ga naš niz – slobodno ga nastavite – poziv je otvoren.

Krećemo.

Karakondžule. Cinculirati. Titrati.

Šurovati. Mamipare. Zazubice.

Šipak, pa isturiš palac.

*

Šarena laža. Mamipare.

Reč za promaju postoji i na danskom, ali, I pojašanjava:

„Uglavnom je činjenično stanje, ali ne i potencijalni ubica.“

Potom izrazi poput – daleko bilo – „Tebe je đavo u kozu gradio“ ili „Ja sam te rodila ja ću te i ubiti.“ Nepoznato im je i „Ti si ćerko tatin sin“, „Nit me voli, nit me drugom daje“.

Ni „Baciti peglu“ kao ni „Svaki lonac nađe poklopac“.

*

Kajle tako važne od 90ih naovamo nisu prevodive.

Kao ni akrepi. Bedevija. Šizika. Šmizla. Šindivila.

A za čoveka koji je papak potrebno je više pojmova da bi se objasnilo na šta se tačno misli.

Kod nas je dovoljno konstatovati – papak.

Isto važi i za – džibera & džudžu & stipsu.

A tek lucprda – teško objašnjivo sretnome narodu danskom.

Ovom prilikom od Irine sam saznala da se u toj zemlji ne cokće i da ne razumeju kad im se coktajem odgovori.

Tu su i krečana i pošandrcati.

I samo da svi ne pošandcamo i samo da nam u ponedeljak ne bude – prc Milojka i „op cvrc gevezen zajn“ ili da ne bude – u čabar, a po svoj prilici na svakom jeziku sveta možemo biti pokradeni i to na angro.