Piše Luna Lu: Mi možemo svašta, a ne možemo ništa

Što se tiče kišobrana - imam igru sa njim.Kada ga ponesem, od kiše ništa.Kada ga NE ponesem - pljušti, lupa mi po glavi.Nimalo romantično, kao što zvuči u stihu  - "dok dobuje kiša u ritmu Tam Tam-a".*Što skuplji kišobran - veća je verovatnoća da ću ga zaboraviti, na keca.Jednog žutog, kupljenog na ulici - razvaljenog košavom - stalno sam gubila i stalno mi se vraćao, imali smo takoreći uzbudljivu ljubavnu aferu.Penzionisao se jednog dana - jednostavno više nije hteo da se zatvori.Otišao je u raj za amrele, bio je drug na drumu.Hvala mu.*U Višnjićevoj ulici postojala je radnjica gde smo popravljali kišobrane.A onda je došao konzumerizam te ih sejemo jer znamo da na svakom ćošku možemo da ih kupimo, pa ih i NE čuvamo.Radionica - porodični biznis - zatvorio se, zauvek.*Isto se desilo i sa radnjom, u istoj ulici, gde su popravljali najlon i svilene čarape, baš kao i butiga gde su pravili seksi nanule i udobne klompe.Došle kineske za manje od crvene.Sve pozatvarano, a na tom mestu - akrilni nokti u neonu piše, sa cenovnikom, povoljno.Bakteriološki neispravni, niču na svakom ćošku.Za vreme korone valja ruke prati, a ispod ovih veštačkih - bakterije se kote, njima superica.*Što se tiče vremenske prognoze - to je jedna od najluđih aplikacija - bolji su prognozeri - ljudi sa reumatičnim zglobovima.Bar pogode zicer da će se vreme promeniti.Zovem Limenog, koji je u tuči osamadesetih slomio vilicu i glavu, ima metalne delove - on je najbolji metereolog.Njemu verujem.*Utorak je osvanuo, konačno dejt sa TKV.The Kraljica Vila.Grafiti velemajstoricom.Odlikovanom od strane Republike Francuske u Viteza umetnosti.Dogovaramo se godinama da snimamo nešto zajedno.I konačno - dobrodošla u Luna park.*(Četvrtkom premijera od 19h na portalu Nova.rs, a u 21.45h - TV premijera na Nova S. - dobrodošli, epizoda je dostupna na YouTube kanalu: NovaS - kategorija: Nova.rs)*Grafite obožavam od malena.Zidne novine.Puls grada.Sa prvim fotoaparatom krenula sam u safari na grafite.Slikam ih. I čuvam.Znam mnoge ćoškove u gradu šta je bilo pre na tom mestu.Arheologija.Slojevi.Hroničarka grada.Neki pokušavaju da se šale (ne)slano, ali kako postoji "crna hronika" - postoji i "bela" - ta je moja.To mi je poziv.Nisam ga izabrala - tako se desilo.Planirala sam nešto totalno drugo za sebe, ali tu sam gde sam.Čudni su putevi Gospodnji, #indeed.Dato mi je. I često mi se čini besmisleno.Čak ide i psovka, uz to, kad me smakne život u crnilo.Zečija rupa me proguta na kratko.Pa, prođe.Stanem na noge.Dobijem vetar u krila.*Prođem pored zidina džamije, pa na Kalemegdan, gospodskom Jevremovom -  i, shvatim da je ovaj grad sve preživeo. Pa, će i ove silovatelje. Mrzitelje. Distrojere.Da vole ovaj grad i da poštuju nas građane - ne bi živeli u haosu svakog haosa.*E, a kada nemate mogućnost razmene različitih mišljenja na TV sa nacionalnim frekvencijama, kada imate jednoumlje, pasivno agresivnu hegemoniju, ispiranje mozga - non stop - naravno da živimo u najišaranijem gradu na svetu.Kaže meni TKV lepo - "Grafit kaže - svako društvo ima vandalazim kako zaslužuje".Vaistinu.*Ako pažljivo čitate poruke na zidovima i pratite tu priču sa škrabanjem i dopisivanjem, shvatićete kakav je baramoter i kakav je pritisak u slepoočnicama građana.*Razumom na bezobrazluk.Živim na Dorćolu, pojavi se pitanje, kratko i jasno - Ko je rušio u Savamali. Bez znaka pitanja.Dva dana kasnije - preškraba neko - SNS botovi u akciji udisanja spreja.Četiri dana kasnije - opalac! Ili na francuskom - voila!Na dvadeset novih mesta osvane pitanje - Ko je rušio u Savamali?Botovi odustaju.Gradski zločin se ne može sakriti.Zidovi ne daju.*Prvi grafit sam dobila kao zalog ljubavi.1988.Moja prva ljubav je bila kuražna, ali polupismena.Vodio ga je put u Amsterdam.Napisao mi je - "DoĐiće naš dan".Sačekala sam ga da se vrati.*Napisala sam prvi grafit ovog utorka.U 50.Retko mi se dešavaju nove stvari koje nisam, ako ne doživela, onda videla svojim očima.Bile smo u njenom, TKV ateljeu na Dorćol placu.Mojoj oazi.Na firmi piše "komuna".A ja komune, posebno umetničke podržavam od sveg srca.Ipak, ja sam pionirka, levičarka, SFRJ #4ever.*Izvnite drugi, poštujem, ali ovo živim.Umem da pričam sa desničarima, napisala sam i knjigu sa Isidorom Bjelicom.Nemam problem da saslušam mehanizam desne misli.Ali, uvek sam srećna što sam levo posle svih tih rasprava.Empatija RulZ.Iako nisam Mis - želim - "Mir u svetu".*Kraljica Vila me je ohrabrila da sprejem sa "fat cap"-om ispišem "Kad će vlada?" kod nje na ormanu.Volela bih da imam adrenalina i okretljivosti Nindže da napišem to na zgradi vlade u Nemanjinoj.Fali mi nekih 30 godina manje u kukovima.*Nekada sam bila hrabro luda i strpljiva.A sada sam nestrpljiva i manje pokretna - nisam više Kung Fu - "Suzuki".Ali, stoji poruka razaslata društvenim mrežama.Šer - dozvoljen.*Rekla mi je Kraljica Vila, Vitez umetnosti - "Mi možemo svašta, a ne možemo ništa."I u tome je ključ, hajde da NE - pretvorimo u - "Možemo svašta".Baš kako je na ulici ispod pitanja - "Ko je rušio u Savamali?" - osvanulo - "Ajde da radimo bolje stvari!".Ajde.*O grafitima i sebi i Beogradu oktobra meseca - šta vi mislite - komentari su omogućeni - #čitamose.Uživam da se čitamo.Znajte.*I, #BeSafe.