Piše Luna Lu: Ljudi sa greškom

"Stručnjak je osoba koja je mogla napraviti sve greške koje se mogu napraviti u svojoj uskoj oblasti delovanja." Tako je nekako govorio gospodin Bor.Jedna ZEN priča definiše razliku između majstora i šegrta zaključkom da je majstor onaj koji je više puta pogrešio.Greške su dobra stvar. Na greškama se uči.Ali, izvući priznanje od političara, kao i kreatora & učesnika javnog mnjenja da su grešili je gotovo nemoguća misija. Možda je razlog tom fenomenu taj što su odstranili savest iz jednačine sopstvenog bića, a nabildovali ego trip do kolektivne halucinacije.Na to zidovi imaju odgovor - grafit poručuje:"Previše ničega mora pući."I puca, pred našim očima. Razliva se veliko ništavilo kroz sve pore našeg društva između dva reklamna bloka.*A u stvarnom životu ljudi se povukli u sebe i na pitanje "Šta ima novo?" - odgovoraju sa: "Ništa spec!" Otužno je to, mada i interesantno za mozgati.Jer Život je u svojoj celosti veoma specijalna pojava ispunjena u svakoj sekundi specijalnim impresijama, osim kada otupiš, previše toga podrazumevaš i kada od Gugla i oguglaš.Možda od sraslih slušalica u ušima ni ne osetiš da je suštinski - "Svašta spec!"Što jest jest - smorili su nas ovi ljudi bez greški pred mikrofonima.Kada bi makar na jedno pitanje odgovorili sa "Izvinite, na to pitanje zaista ne znam odgovor."A, daleko bilo da priznaju i da su u nekom potezu ili zamisli - pogrešili.*U jednom segmentu medijskog prostora sve same sveznalice bez greške, a u drugom segmentu grešni i oštećeni, bez osnovnih moralnih načela, polupismeni koji misle da je Meksiko glavni grad Španije. Ovi prvi kriju svoju privatnost, a ovi drugi daju svoje privatne živote na uvid do te mere da spavaju i razmnožavaju se pred kamerama.I za jedne i za druge traži se da se glasa.Za prve putem glasačkih lističa, a za druge može i putem sms-a.I jedni bez drugih ne mogu.Drugi služe da se prvi učine boljima.Kao što u talent šou programima - "bazeri" bez svesti o svom NEtalentu i bez blama čine talentovane još talentovanijima.Rijaliti-zacija u fulu.*Kada ste poslednji put čuli da vam je neko rekao "Izvini, moja greška"?A kada ste vi priznali na glas sopstvenu grešku nekom?Bez ali, epova o spoljnim faktorima i opravdanja.Jednostavno - izvini, do mene beše.Atmosfera je tako kreirana da se greške ne priznaju ni pod tačkom razno, a da su grehovi dobrodošli i da se slave.Sumasišavši trenutak čovečanstva u Tamnom Vilajetu.Grešni se hvale da su bez greške.A ljudi svesni svojih grašaka ispovedaju svoje grehe.U najmanju ruku - uvrnuto.*Vrhunski slikari će vam rado pričati o greškama, čak i prstom ukazati na ono mesto gde su stvar zeznuli uz osmeh. Slikar amater će odbiti i najmanju mogućnost da je njegov rad ništa manje od "remek dela".Da bi rasli i razvijali se i to u što boljem raspoloženju valja u javni prostor ubaciti priče o greškama i neuspesima.Vratiti koncept "razvojnog puta" u svakodnevicu.Inspirisati CV-ijeve na temu životnih omaški.Nakititi u čemu sve nisam uspeo, koji su se snovi na trenutak pretvorili u košmare, koliko je bilo smešno što sam u nečemu toliko fulao da sam na kraju odustao - na obostrano zadovoljstvo. Šta mi brate sve nije išlo od ruke - a nije da se nisam ložio da sam - The Best.*Bio bi to CV po meri čoveka, a ne poslodavca.Oba čine naše živote - sa tim što je ovaj ljudski praktičniji za nauk drugim ljudima jer nam kroz praksu pokazuje da u mnogo toga možeš biti neuspešan da bi u nečemu bio izvrstan.Najviše volim da pitam dva pitanja - ljubavne parove kako su se upoznali i prepoznali i kreativne ljude kada su shvatili da su dobri u onom što je njihov poziv. Ljubavni parovi su obično prave prepoznali posle pogrešnih izbora, a umetnici kada su shvatli da broj grešaka rapidno pada i da znaju šta rade. Dakle, greške su neprocenjive. Posebno kada se isprave.