U kupatilu prebrojah tačno šest preparata na temu "jačanja kose", a suštinski bilo je potrebno samo proveriti krvnu sliku i kupiti suplement po imenu - gvožđe.
Ponekad su rešenja toliko jednostavna da se zaprepastim i zapitam se koliko stanara koji ne plaćaju kiriju živi u mojoj glavi. Valja rasterati tu ekipu i napraviti veliko spremanje. Čeka nas uzavreli septembar – moraće brzo da se misli.
Obećavali su nam Dubai i evo izgaramo čini se mesecima.
Pržimo se, tačnije dinstamo.
Nedelja je devet časova. Sunca sin već krčka nas.
Biće ovo još jedan dan u „Paklenoj kuhinji“ džungle na asfaltu zazidanih u beton.
Veseli se, narode.
Beonjače peku, čini se – od toplote, lošeg spavanja i mešavine znoja i ko zna čega u kremama za zaštitu od sunca. Još malo hemije, kao da odveć ne živimo poput kunića u toksikološkom eksperimentu. Kontrolisanom, kobajagi.
*
I sve više stvari je „kobajagi“ – tobože, kao da…
Ne znam da li je ovaj turcizam još uvek aktuelan i da li se još uvek koristi. Novo vreme nosi novi jezik, ali „kobajagi“ je jasna definicija momenta u kome svi nešto fejkiramo.
Nekada je Sajsi pevala „Malo lajkiram, malo nokte lakiram“, a sada bi mogli horski, u glas – „Fejkiram, tim se dičim.“
Fejkira se raspoloženje, uspeh, zadovoljstvo i odnosi, razni.
*
Na primer, čitav instagram je – kobajagi.
I to valja imati uvek na umu da bi se ostao zdrav u glavi.
Baziran na mehanizmu kockarnice, od kazina je preuzeo i taj model da kada u njega uđeš – zaboraviš šta je „napolju“.
Da li je dan ili noć, zima ili oluja, toplotni udari i ratovi – u kazinu i na instagramu je uvek isto.
Paralelni univerzum. Odmorište od „stvarnosti“.
Scenografija boljeg života gde je sve lepo, i samo malo ti fali da i ti budeš deo „krem“ ekipe.
*
I uvek to – „malo ti fali“.
I, vazda osećaj da ako se još malo zadržiš možda oboriš neki target koji si (o)smislio u glavi.
Još neki lajk, šer, novi pratilac, a možda neka „vatrica“ – važnija od svih drugih.
I, najčešće sve se to NE desi, ali, „nema veze“, teraj.
Sutra je novi dan.
A onda svako malo, kao i u kazinu – dobiješ neku nagradicu da bi ostao u igri.
I, budeš srećan. Na trenutak. Kobajagi.
*
Opasna je ova ekipa iz Silikonske doline koja je osmislila ovaj format kontrole uma.
Ne mogu čudom da se načudim kakav su civilizacijski obrt napravili. A sada su uveli još jedan novitet koji igricu čini (gotovo) nemogućom za prekucati.
Algoritmi izlaze iz mode i AI postaje – Šef kockarnice.
IT stručnjaci mogu da idu ća, veštačka inteligencija preuzima stvar.
Toliko smo je nahranili, što ne znajući, a što svesno – četujući – da sad ima i sećanje.
Počela je da pamti – i, pamti veoma dobro.
Što je i logično. U prethodnoj generaciji počela je da laže & mulja, a da bi se dobro lagalo i muljalo – moraš da imaš jako dobru memoriju.
*
Zukeberg je toliko ovasebljen da je svojoj ženi digao spomenik u vrtu visine pet metara.
A ona je još uvek živa.
Ne znaju šta će više od sebe i para.
Ništa bizarnije od te „skulpture“ ne videh skoro.
A bizarnosti ima toliko, skoro pa koliko i apsurda.
I nemojte pomisliti da se žalim, to nikako.
Za moj nemirni, prepobuđeni um koji vazda o nečemu mora da misli – svi ovi rebusi na temu kuda ide ovaj svet – tamanica su.
Po nekim metafizičkim teorijama – da uprostim stvar – biramo kada ćemo i gde da se rodimo i kakva ćemo iskustva imati na izabranom putu. Tako da – želela sam da budem rođena u dva veka i dva milenijuma – pa izvoli mačko – uživaj.
*
I, ima trenutaka zaista kada sebi dam oduška.
Kao večiti Arsenije Č., selim se poput čergarke.
U ovom novom obrtu dospela sam u predivno potkrovlje.
I, mnogo je lepo, samo ima jedan potencijalno veliki minus. Takoreći, Ana Nikolić ga je opevala i naslov je – „Terasa sa pogledom na zid“. Tačnije, francuski balkon.
Živela sam dve godine u Voćnjaku sa pogledom na krušku i orah, tako da moj povratak u urbanu celinu nosi i ovaj izazov. I rešila sam ga projektorom.
I sad sebi ugađam bioskopom na otvorenom.
Repertoar čine filmovi dvadesetog veka. Do sada beše džepno remek delo „Bazen“ u slavu Delona, Romi Šnajder, Morisa i Džejn Birkin. Sledi „Pasje popodne“ – Paćino i Kazal(e). Potom – Džarmušev „Put samuraja“ sa Forestom Vitakerom. Kakva je to filmčina.
I, nastavite niz – predlozi su više nego dobrodošli.
Hvala, unapred.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare