Piše Luna Lu: Gospođa M.

Nedelja, 7h.

Sa terase vidim Mesec.

U opadanju je, a istovremeno Sunce piči.

Magija neba.

*

Propisala sam sebi avgustovski detoks od političkih zbivanja.

Jednostavno, nemam više kapacitet da ih gledam i slušam – doterala Dara meru ili što bi se moguće politički nekorektno reklo – „I mi Cigani imamo dušu.“

*

Volim taj izraz, nadam se da se niko neće naći uvređen, ali je to precizan presek stanja moga bića.

Prepoznala sam da do te mere više ne mogu da podnesem ove likove, ni stare ni nove koji su ispunili skupštinu kao zvanice na nekoj estradnoj svadbi – i lupila sam sebi zabranu praćenja njihovog delovanja i uzela virtuelni odmor od njihovih nepodobština i bacila se na razne oblike bindžovanja onog što bi moglo da me zabavi, a i nahrani dušu.

Na žalost, oni će me svi grupno dočekati u septembru – tako da eto bar malo danem dušom, napaćenom.

I da se presaberem.

*

Onog momenta kada od nečijeg lika i glasa imate fizičke manifestacije neprijatnosti – da vam celo telo reaguje i uznemiri se i da vas nekontrolisano prelije bes – vreme je da se pritisne dugme – of.

Puf – nestanite i prestanite da me maltretirate samom svojom pojavom.

I da se ode u knižaru i nabavi šifra za Netfliks.

I da povratim sa koronom izgubljenu moć koncentracije na druge sadržaje koji nisu „nova stvarnost“.

Vesti u realnom vremenu su mi bile toliko uzbudljive da ništa nije moglo da se takmiči sa njima.

Ali, pošto će ovaj „smak sveta“ potrajati valja sebe sačuvati – maraton je ova 2k20.

Čuvaj živce i „ne daj se Ines“.

*

Iz „Booke“ sam sebe častila sledećim naslovima:

– trilogija „Vernon Trodon“ – spisateljica Viržini Depent

– „Tri žene“ – spisateljica Lisa Tadeo

– „Uhvati zeca“ – spisateljica Lana Bastašić

A, iz „Lagune“ jedinog muškog autora u ovom avgustovskom izboru – zbirku priča „Pogledaj što je mačka donijela“ velikog cara Ante Tomića.

Delicije u najavi.

*

Poslušala sam iskusnog izdavača Ivana Bevca koji je dao savet svima nama – užarenima od zbivanja ove 2020., a koji su izgubili koncentraciju za čitanje – da svoju čitalačku moć povratimo tako što ćemo početi zbirkom priča.

Jako dobar savet.

Deluje.

Priča po priča ide lakše nego da se dekocentrisani bacimo na roman.

Koncentracija se postepeno vraća kao i kondicija.

Samo valja biti uporan i imati urnebesno štivo koje ne želite da ispustite iz ruku.

I, voila, čitalačka strast se rasplamsa i knjiga koja je pred kraj odmah zove sledeću – naslednicu.

Hvala Ivane.

*

Što se tiče Netflix platforme – držim se dokumentaraca tako da je na listi svašta iz domena realnosti – od filma o Brajanu De Palmi do „Tiger king“ fenomena.

Čim završim ovo pismo vama bacam se na kralja tigrova.

Sa velim zakašnjenjem, ali ja inače spadam u onu sortu koja voli da pogleda određeni naslov kada se istutnji euforija, prođe hajp i slegne se prašina.

Tako sam „Sopranose“ odgledala tek pošto se serijal završio, a „Igri prestola“ sam se pridružila tek posle treće sezone.

Ima naravno i primera kada sam otkrila potencijal nečeg pre nego što se svet popalio kao u slučaju „Vratiće se rode“ i „Mr. Robot“, ali to je ređe, češće se dešava da sagledam celu stvar sa distance i hladne glave donesem svoj sud.

„Tako je kako je“ što bi rekla Ivana Tramp.

*

Bivša žena Donalda, kao učesnica britanskog VIP „Velikog brata“, koji sam čudnim spletom okolnosti pratila – na sve (ne)moguće situacije uvek bi imala samo jednu stvar da kaže sa teškim, a vrlo specifičnim akcentom – „It is what it is“.

To mi je toliko bilo bizarno, da sam i sama često počela da je citiram kada mi je neka situacija u kojoj sam se našla delovala bezizlazno, sa sve „čehoslovačkim“ akcentom.

Vidim da je i on počeo da je citira, doduše u najneumesnijim momentima kada se od njega traži empatija ili plan delovanja ili bilo koji suvisli odgovor – on bi samo slegnuo ramenima i poručio – „Kako je tako je.“

*

Za vreme karantina baš sam bila posvećena svom hobiju praćenju američke politike.

Nekako mi je bilo lakše da su i oni u čudu šta ih je snašlo.

A onda je domaće ludilo preuzelo moje biće i ovih dana rekoh da vidim šta sam za ovih par meseci propustila i šta li radi moja vršnjakinja i zemljakinja Melanija.

Kako si M.? Kakav je život prema tebi?

*

Melanija je mlađa od mene mesec plus sedam dana.

Rođene smo u SFRJ.

Ona je iz Slovenije.

Moguće da smo imale puno toga zajedničkog tokom odrastanja – kada je u pitanju oblast pop kulture i neka generacijska iskustva.

Verovatno se obe sećamo lepotice Bernarde Marovt ili znamo da otpevamo „Banane“ Nece Falk. Možda bi zaplesale kao Anja Rupel na prve taktove „Tko je zgazio gospođu Mjesec“, Videoseks senzacije. Možda smo se obe ložile na Džona Tejlora iz „Duran Duran“ ili kupovale modne detalje u istom „Koinu“ u Trstu za vreme zimskih raspusta.

Sve u svemu zabavno mi je da pomislim da bi imale možda neku zajedničku temu kada bi se kojim slučajem srele.

Zicer zna ko je Tito, početak pionirske zakletve i bar jednu pesmu Zdravka Čolića.

Kakav sumanut splet okolnosti da delim neka kolektivna sećanja odrastanja sa prvom damom Amerike.

Mislim da se to sada desilo i nikad više, osim ako naravno u novembru Donald ne obnovi ugovor na još 4 godine što bi ovu planetu dovelo zaista na nov stepen ludila – prekucao bi igricu, što se kaže.

*

I tako otkrijem da je M. ovih dana baš u žiži.

Izašla je njena neautorizovana biografija.

Ugledna novinarka Meri Džordan, dobitnica Pulicera se baš namučila i posle stotinak sagovornika i obilazaka Slovenije, Italije, Austrije i Francuske – uspela da napiše „The Art of Her Deal“.

Naslov je igra rečima i odnosi se na najčuveniju knjigu Donalda – „The Art of The Deal“.

Mnogo se žurilo da izađe knjiga i to se vidi, ali ima nekoliko zanimljivih detalja.

*

Najsočniji je svakako da Melanija živi povučeno u svojim odajama i da ne želi nikom da polaže račune jer – „Nisu mene izabrali već Donalda.“ Ume da nestane na par nedelja i da pres služba nema pojma gde je prva dama.

U svom carstvu živi sa sinom Baronom kome je u potpunosti posvećena, a tu su i njena majka i otac, neretko i sestra. Pričaju na slovenačkom što dosta komplikuje poziciju svih u Beloj kući jer ih niko ne razume. Agente specijalne službe to dosta frustrira, ali ona ne haje.

Majka je ključna figura u njenom životu. Krojačica i majstorica za pravljenje šnitova vredno je radila u modnoj industriji i maštala zajedno sa ćerkom o glamuroznom životu.

U rodnoj Sevnici, mamu Ameliju su zvali Džeki jer je bila veoma elegantna i terala je modu po ugledu na gospođu Kenedi. Danas šeta njenim odajama po Beloj kući.

Melanija mnogo čita, non stop je online i najviše je nervira hašteg #freemelania. Ne želi da je posmatraju kao kidnapovanu, ucenjenu i žrtvu. Introvertna je, stidljiva i ne zanima je da bude u prvom planu, ona deluje iz senke, njen brend koji želi da razvija je – Žena Enigma. Idol joj je bila Sofija Loren, a suštinski taktiku misteriozne persone je preuzela od Grete Garbo. Večito iza tamnih naočara. Retko kada bilo šta govori u javnosti. Zato je „prva ćerka“ Trampovih – Ivanka zove „Portret“.

Na „Progovori sliko“, Melanija se samo nasmeši, a Ivanka tj. „Princeza“ kako joj „tepa“među svojima – poludi.

U vazduhu može da se oseti napet odnos između njih dve. Razlika između njih je samo 11 godina.

*

M., nije prva žena koja živi tezu da je za uspešan brak važno imati odvojene sobe i kupatila.

Tako je bilo od početka, a zajedno su više od dvadeset godina.

U retkim intervjuima sebe najčešće opisuje kao nezavisnu ženu koja ima svoj stav. Autorka knjige je opisuje kao osobu bez prijatelja koja je pokidala veze sa svima iz svoje prošlosti. Čim bi ušla u novu fazu svog života idući ka samo jednom cilju – Njujorku, ona se više nikada nije javljala svojim saputnicima na toj deonici svog puta. Ona ume da bude sama. I uživa u tome.

*

Na Donalda ima snažan uticaj – najviše se konsultuju oko ljudi koji su oko njega. Na primer – ona je izabrala Pensa, pošto je sa njim i suprugom, kao i sa drugim kandidatama za mesto potpredsednika provela više dana ćuteći i posmatrajući ih.

Iako žive odvojene živote i spavaju i obeduju razdvojeni – ona je prva osoba koju pozove posle svakog javnog nastupa. Više stotina puta dnevno su na vezi.

Ona je jedna od retkih kojoj veruje.

Ona njemu ne veruje, ali je zato osigurala u ključnom momentu budućnost za Barona.

To je bio „The Art of Her Deal“.

Kada je isplivala skandalozna traka na kojoj Tramp priča o svom predatorskom odnosu prema ženama – imala ga je u šaci – a to je upravo naučila od njega – dobar dil se pravi kada si u prednosti. Odbila je da daju zajednički intervju, pristala je da ga da sama i da stane uz njega, ali je najpre morao da se promeni predbračni ugovor i da se unesu nove klauzule kojim je svog sina učinila ravnopravnim sa prvom postavom dece iz braka sa Ivanom.

Jedina zna šta se zaista desilo kada je ostao sam sa Putinom bez agenata, prevodilaca i svite jer je bila sa njima tih istorijskih dvadesetak minuta.

Verujem da nam to nikada neće reći.

*

Sve u svemu – zanimljiva je i neobična njena pojava.

Osoba koju svi prepoznajemo, a niko ne zna ko je zaista ona.

Prava SFRJ škola manekenstva gde je bilo važno da manekenka svojom ličnošću ne odvlači pažnju sa odeće i da ima „poker face“ izraz lica.

Ona ga je dovela do perfekcije.

Vršnjakinjo, jako si me zabavila ove nedelje.

I pomogla mi da se skinem sa domaće političke scene – malo moćne enigme na sigurnoj udaljenosti ovog avgusta dođe kao egzotičan začin sumanutoj svakodnevici.

A sada se bacam na „Kralja tigrova“.

Ako imate neki naslov za preporučiti – komentari su tu.

Hvala i #besafe.