0
"Jingle bells - jingle all the way" vrti se u bakalnici na ćošku, na ripit. Deda Mraz na ulazu umesto prazničnog raspoloženja podiže histeriju. Prodavci se međusobno svađaju, mi kupci gledamo. Svi se deru na jednu osoba koja u momentu baci sve i reče - "Pa, nisam ja došla na posao da radim!" Prodavnicom zavlada smeh. Aforističarka je rođena.
„Kartel“ tone. Bukvalno.
Doduše, u pitanju je splav.
Mada ni ovaj drugi koji je zarobio jednu državu nije daleko od mokre čarape u giljama kojima gaze preko i živih i mrtvih ne bi li završili svoju misiju.
Studenti kače oko vrata svoje printane biometrijske fotografije u Nišu da se članovi sekte ne muče da ih traže po zamašćenim ekranima histerično skrolujući.
*
Anita Mančić je dobitnica „Dobričinog prstena“ za životno delo. A, jedan Andrej Popović iz Kikinde je najbolji iz fizike na svetu. Treća godina gimnazije, a zlatna medalja.
Bravo dečko – genije.
Tebi je dragi Andrej verovatno sve mnogo jasnije, nego meni večitom lokalnom sanjaru.
Nauka je egzaktna stvar, a ja verujem u čudesa i ono često neobjašnjivo.
PROČITAJTE JOŠ
Poput leptirića u stomaku ili predosećaja da pičvajz nailazi koji mi bubnji u pleksusu pa sanjam božemesačuvaj snove kao da ih je pisao Momčilo Nastasijević.
*
Vremenska prognoza kaže – čeka nas zubato proleće poslednje nedelje ove 2k23. godine.
Da voli jež ježa – vreli dani u ovoj našoj Alabami i ako ne odemo levo kod Albukerkija biće nama – „poslednje skretanje za Bruklin“.
Možda neko ne zna za ovaj Selbijev klasik književnosti – ukratko „Poslednje skretanje za Bruklin“ – zastrašujuća je sirova saga o siromašnima, obespravljenima, beskućnicima, bludnicama i napaćenima koji na momente doživljavaju izuzetnu nežnost, a to potom duplo plate u valuti patnje.
*
Pakleno i opseno – takoreći već smo se našli u tizeru tog vajba jednog veoma sumanutog futura.
Živećemo kao sirene bez (prava) glasa.
Plivaćemo tamo vamo.
Kosa će nam biti duga, sve do sedefastog repa.
Možda će nam izgraditi još veći i bolji akvarijum.
Neki novi investitor će nam omogućiti da u tri zamaha stignemo do Surčina, a dok kažeš keks do Budimpešte – kod „brata“ Orbana, kad zaslužimo.
*
Ugovor je možda već potpisan, a mi o tome pojma nemamo.
Mi uopšte mnogo toga ne znamo.
Pitanje je samo koliko je zainteresovanih da se sve sazna i da se ova mučna „Narkos“ decenija više završi i da usledi rekonstrukcija zločina nad razumom.
Da voli jež ježa – vreme je.
Ili što bi moja omiljena neobična pevačica Rošin Marfi najlepše otpevala – „Time is Now!“
*
Danas je nedelja, Božić van granica Zimovrela.
Drže se mise, otvaraju se pokloni, nose se smešni džemperi, pije se punč sa jajetom ili već alkohol po izboru, prećutkuju se porodične tajne, žele se najlepše želje, neko jelo nije uspelo, a za drugo se traži recept. A onda će se posle ručka žmuriti i variti.
Međ javom i međ snom.
Valja se pripremiti za večeru. Možda i neki gosti stignu.
Oni koji imaju zaostala posla – izviniće se i sesti za svoje ekrane da popunjavaju eksel tabele, ispunjavaju targete i sređuju zaostale mejlove.
Možda među tom gomilom elektronske pošte naiđu na neku predivnu poruku koja ih zaprepasti. Pa, čitaju više puta redove – privatne, lične, staromodne koji na svako novo čitanje sve više liče na ljubavno pismo.
Baš kao i što u epicentru ove najskandaloznije zemlje Evrope – na protestima i na blokadama može da se desi romansa.
I to kakva.
*
Spoznala sam da sada mladi baš ne podnose da im se puni glava pričama – „Kako smo mi 1996., a kako smo mi 5. oktobra…“
I poštujem taj njihov otpor prema našim pričama iz Nepričave – ova borba je njihova.
I, bez želje da solim pamet samo da zašećerim – volela bih da dam na znanje i da pustim u etar svedočenje kako su se mnoge ljubavi desile i obistinile baš tokom tih „gibanja“.
I to sve uz Marlijev „Exodus“ i „Šejn“ – verziju koju prži „Ajzburn“.
I ne samo da su se dogodile ljubavi, nego i prijateljstva za ceo život i kreativne saradnje koje su promenile tok domaće POP kulture.
Nemoj da nas zavara ovo varljivo decembarsko proleće – ovo je ipak vreme i za žanr božićne ljubavne komedije koja čak može da se desi i u ovoj zemlji urnebesne tragedije.
Da voli jež ježa – vreme je da prodišemo punim plućima, a ne na škrge – zar ne?
****
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare