Piše Ivan Mrđen: Važno je samo dobro se zezati

Ako niste zaboravili, reč je o britanskoj televizijskoj seriji za predškolski uzrast, u kojoj su glavni šareni likovi nalik na decu. Svaki od njih ima antenu drugačijeg oblika i “televizor” na stomaku. Dizajnirani su poput medvedića. Serija je bila svetski hit krajem prošlog i početkom ovog veka, prikazivala se u više od 120 država na 45 jezika. Uvodna špica je zauzimala prvo mesto na britanskim muzičkim top listama 1997. i ulazila je u najboljih 75 tokom 32 nedelje.

Na ovim prostorima teletabisi su zapamćeni kao sinonim za opšte zaglupljivanje preko “malih ekrana naših teve prijemnika”, kako je govorio Kovačevićev Radovan Treći, dakle ne samo male dece i mlađarije. U tom smislu je i reinkarnacija ljubičastog Tinki Vinkija, žute Lale i crvene kantonke Po među svim tim specijalnim maturskim stajlinzima od mnogih shvaćena kao protest protiv teletabizacije čitavog društva.

Ako je tako, onda važe i prethodni stihovi ove “Čorbine” umotvorine: “Oni hoće da me uče, pa da budem kô i oni, ali nisam ja od juče, smetaju mi svi šabloni”…

“Mozda je ovo samo odgovor i protest na pritisak koji se deci stvara oko mature i oblačenja, jednostavno ne žele da im se nameće skupa i ‘pristojna’ garderoba. I šta ako su oni budući doktori, pravnici ili inženjeri, sad su samo maturanti i nije ih briga i neka se rugaju sistemu u kojem vladaju teletabisi”, jedan je od komentara koji je imao najviše varijacija.

Sve do onih krajnje ironičnih: “Zemlja u kojoj je politička vrhuška na vlasti promoter teletabizacije države i nacije mora dobiti podršku onih koji to prepoznaju!”

* * *

Pre dve godine pisao sam o Miodragu Dragićeviću, tadašnjem maturantu Prve beogradske, sinu mojih prijatelja Mirjane i Peđe, koji je tih dana, bez da je to želeo, bio prava TikTok zvezda, upravo u stilu “važno je samo dobro se zezati”…

Na nekoj od televizija sa naci-frekfencijom, u prilogu o tome kako su beogradski maturanti nabacili stajling za proslavu ispita zrelosti, u sred otužnog puvanja i frljanja poznatim markama i brendovima zasijao je Miki, ispričavši da je sako kupio na Kaleniću za dvesta dinara, košulju na buvljaku kod Pančevca, a farmerke pozajmio od dede, sve to uz Snup Dogove slušalice…

Nažalost, ovaj dašak svežeg vetra i mladalačkog duha nije zaustavio poletnog voditelja, pa je prilog nastavljen kao glupavi vodič kroz šoping centre… Zato je i ova vrsta protesta morala na neki način da se radikalizuje, jer ko nije razumeo poruku budućeg studenta elektrotehnike (roditelji kažu da solidno gura) moraće da gleda teletabise!

* * *

Najnovija generacija maturanata i oni nešto stariji koji su tokom minulih izbora upregnuti u naprednjačka kola (oni kažu, “kol centre”) već danima su tema mnogih komentara, od kojih su neki neuobičajeno oštri.

“Dobar deo mladih su licemerni oportunisti, bez morala, što je savršena slika režima pod kojim žive, najmanje pola svog života. Pogledajte samo kako su izgledala slavlja malih maturanata… Golobradi kikirezi preuzeli su režimski dekor, te su palili navijačke baklje i uzdizali tri prsta, kao da se nalazimo u košmarnom vremenu modernizovanih i dodatno izopačenih crnih devedesetih, u kom se i nalazimo.” (književnik Marko Vidojković)

“Veoma često se govori o paraleli između poslednjih dvanaest godina i devedesetih. Ono što potpuno razlikuje te dve dekade je postojanje nade tokom devedesetih i potpuno beznađe i odsustvo perspektive koje imamo danas. Svi mladi ljudi sa kojima sam razgovarala imaju samo jednu ideju – da odu!” (psihološkinja Ana Mirković)

“Posebno je poražavajuće kad vidiš i omladinu o čijoj se budućnosti radi, koju su ubedili da ne mogu promeniti ništa i da je bolje da pognu glave, ćute i puše.” (roker Vladimir Radusinović Radule)

“Mnoge je užasnula činjenica da se izborna armija SNS u Novom Sadu sastojala od par stotina mladića i devojaka studentske i srednjoškolske dobi, većinom vidno posramljenih zbog situacije u kojoj su se našli tokom zbega pred kamerama mobilnih telefona. Ne ulazeći u njihove lične probleme i ambicije, takva prodaja ličnosti i budućnosti, takvo nepoimanje građanskih sloboda i odgovornosti, nisu viđeni ni u vreme Slobodana Miloševića. Naprotiv!” (novinar Igor Mihaljević)