Piše Ivan Mrđen: Pet poklona ispod jelke

(Zamolio bih one koji nešto više znaju o prezimenjakinji Šerloka Holmsa da mi pomognu, pošto moja istraga po kućnim enciklopedijama i savremenim pretraživačima nije donela ništa više od saznanja da je ovo jedna od najcitiranijih prigodnih poruka svih vremena.)U to ime već danas se „vraćam kući“. Posle višenedeljnog bavljenja nedavnim izborima, između ostalog i zbog nade da bi jednog dana u neku bolju i uređeniju Srbiju mogli da se vrate Mirini i moji unučići i pokušaja da sam sebi objasnim zašto je to sve manje moguće – preneću nekoliko lepih vesti sa našeg porodičnog WhatsApp-a.Najstarija, još malo pa 24-godišnja Tamara Janjić u januaru treba da završi fakultet, a već nekoliko meseci radi u jednoj uglednoj zdravstvenoj ustanovi, u kojoj je toliko cene da su je tokom decembra poslali u Brizbejn da pomogne da tamošnja, nedavno otvorena klinika uspešno prebrodi prve sedmice rada.Iz Melburna je i vest da je princeza Ana Mrđen maestralno završila deveti razred (kao kod nas prvi gimnazije), pri čemu sve njene ocene pokazuju da je njeno znanje i napredak na nivou koji se očekuje tek u desetom, a u nekim segmentima čak i u jedanaestom razredu. Kad se tome doda da ona pohađa školu za „foke“ (po SEAL programu za nadarene učenike), sasvim je logično što će u novoj školskoj godini pratiti nekoliko predmeta po programu za završni, dvanaesti razred.Nešto bliže Beogradu, u Dubaiju su naši zlatni momci Petrovići uspešno pregurali prvo polugođe, a stariji Petar je, o čemu je ponosni deda već pisao, u međuvremenu potpisao ugovor za juniorski tim (U16 selekcija) tamošnjeg kluba Al Nasr. Kad je dobio prvu platu mama Marini je u znak zahvalnosti za stotine sati vožnje do raznih terena i dreždanja na tribinama dok traju treninzi i utakmice, tonu opranih dresova i štucni i sve ono što rade „soccer mother“ – kupio adekvatan poklon. Jednu ružu...Bratovljev uspeh bitno je podigao motivaciju i kod godinu i po mlađeg Filipa, pa je i on uvršten u školski fudbalski tim, na radost nekoliko devojčica sa kojima razmenjuje simpatije, poruke i poklone.Kad smo već pomenuli poklone, pravi je trenutak da podsetim na poznatu izreku američkog pisca i novinara Orena Arnolda (1900-1980): “Predlozi za božićne darove: neprijatelju - oproštaj; protivniku - toleranciju; prijatelju - srce; klijentu - uslugu; svima - milosrđe; svakom detetu - dobar primer, a sebi - poštovanje!”Život je namestio da, bez obzira na savremena sredstva komunikacija, mogu da poklonim “dobar primer” samo najmlađoj unuci, još malo pa 12-godišnjoj Dunji Živanović. Ponekad u tome preterujem, pa sam sebe uhvatim kako se njenim uspesima u školi (na polugođu šestog razreda, biće čista petica) hvalim kao da sam ja odgovarao i radio testove umesto nje…

Jedino ne mogu da joj “preotmem” uspeh od pre tri dana, kad je uspešno položila ispit za crveni pojas u tekvondou. Iznad toga postoji još samo crveni pojas sa crnim vrhom, a onda stvari postaju mnogo ozbiljnije jer se radi samo o crnim pojasevima… Ali, i za ovo je trebalo bosom nogom polomiti dasku od tri inča (ko ne zna, to je 7,62 santimetra), što deda ne bi mogao ni sa testerom…* * *U najlepše svakako spada i božićna izjava nekog Bobija, koji je kao sedmogodišnjak rekao: “Ljubav je ono što se čuje u sobi kad na Božićno veče prestaneš da otvaraš poklone i samo slušaš.” Zato ću danas naći načina da nekoliko puta naglas pročitam ovaj zapis o pet poklona ispod naše jelke, jer je to sasvim u skladu sa Arnoldovim predlogom da sam sebi poklonim – poštovanje!