Piše Ivan Mrđen: Pasivni ofsajd

Možda biste nešto naslutili ako vam kažem da je njegov sin moj kolega, poznati sportski novinar Damir Radović, jer bi on povremeno, obično devetog dana marta kad bi bio rođendan njegovom ocu objavljivao baš lepe tekstove na društvenim mrežama.Tako je jednom prilikom napisao kako se na promociji knjige kolege Nenada Petrovića predstavio sadašnjem selektoru fudbalske reprezentacije Srbije Draganu Stojkoviću „Piksiju“ ovim rečima: „Ja sam sin onog koji vam je poništio gol u derbiju“.Ali, to nije bio običan gol, to je bila velemajstorija pete Zvezdine zvezde. Iz knjige mog prijatelja Dragiše Kovačevića „Večiti derbi“ prepisujem pasus vezan za 82. prvenstveni susret Crvene zvezde i Partizana, odigranog 3. aprila 1988. godine na našem najvećem stadionu:„U 23. minutu posle istrčavanja Partizanovog golmana Đukanovića skoro do centra igrališta, lopta se na polovini terena našla u nogama velikog majstora Stojkovića koji je ne dvoumeći se mnogo šutirao direktno na gol. Kakav sjajan pogodak – ni Ljubomir Radanović koji je trčao za tom loptom tridesetak metara nije uspeo da zaustavi divan lob udarac. Lopta je odsela u mreži, ali umesto novog slavlja ’Piksija’ i drugova – ofsajd! Pomoćni sudija Stevan Radović je signalizirao nedozvoljenu poziciju Bore Cvetkovića, i bez obzira što napadač Crvene zvezde nije uticao na igru, sudija Božo Mamić je uvažio podignutu zastavicu i poništio gol. Šteta!“Tada nije bilo VAR-a, ali je priča o tom poništenom golu „zavarena“ uz životopis sudije Stevana Radovića „Šjora“. On je kasnije, kako je Damir napisao više puta, objašnjavao da je sve bilo po propisima i da mu savest nije dozvoljavala da zbog lepote poteza istinskog velemajstora ne poštuje pravila fudbalske igre.„Pasivni ofsajd“ je vremenom gotovo nestao iz fudbalskog vokabulara. Ili jesi ili nisi u nedozvoljenom položaju i tu, posebno u svetlu najnovije tehnologije, gotovo da nema nikakve diskusije.U životu, of course, stvari stoje mnogo drukčije i često rizikujemo da sve ono što smo u životu dobro uradili ostane u senci nekog neopreznog istrčavanja. Ili, još gore, što smo ostali pasivni...