0
Za početak jedno ironično “ikšče” književnika Siniše Kovačevića (tako sad zovu objave na bivšem tviteru): “U Narodnoj stranci ostali smo samo Parlić i ja. Gajić i Jeremić su jutros prešli kod Aleksića i ja sam se nudio, Miki bi i pristao, ali Novaković neće ni da čuje. Od 3274 odbora 4697 prešlo na bolju stranu, svih 11044 vojvođanskih otišlo za Borom, prateći ga u stopu.Tako sam sam.”
Pošto se ovih dana, u najnovijoj epizodi cepanja dlake načetvoro, mnogo pominju “vojvođanski odbori”, sasvim je logično što sam se prisetio pesme Đorđa Balaševića (1953-2021), sa albuma “Bezdan”, objavljenog pradavne 1986. godine. Znam, dobro znam, legendarni kantautor (i sve ostalo što se obično kaže uz njegovo ime) mislio je na neke druge “narodnjake”, ali ovi stihovi, bar se meni tako čini, mnogo bolje opisuju aktuelna zbivanja u Narodnoj stranci od svih pristrasnih izveštaja po medijima:
“Narodnjaci su preuzeli stvar, znaju sistem i stvaraju dar-mar…”
Minulog vikenda je javljeno da su potpredsednik Miroslav Aleksić i dobar deo članstva napustili Narodnu stranku i krenuli u prikupljanje 10.000 potpisa za registraciju Narodnog pokreta Srbije. Narodnoj stranci će za manje od godinu i po dana ovo biti drugo “cepanje”, budući da je prošle godine tu partiju napustio i Zdravko Ponoš i veliki broj članova. Tako su od jedne političke partije, koja bi i u punom sastavu jedva prešla census bez pristupanja nekoj široj koliciji u kratkom periodu nastale – tri!
“Svima koji pitaju, pa šta je sad to, još jedna stranka, a to je narativ koji se namerno pravi, ja poručujem, da, potrebnija nam je danas nova opoziciona stranka koja će ujedinjavati opoziciju, nego jedna stara stranka koja je razjedinjava”, objasnio je Aleksić. I najavio da će sa istomišljenicima u Skupštini Srbije formirati posebnu poslaničku grupu, a da će slično biti učinjeno i u gradskom parlamentu.
“…Rasturaju po pitanju tiraža, sve veća je blamaža biti neko od nas…”
Upravo to je glavna poenta čitave priče o Narodnoj stranci. Ogaditi ljudima opoziciju i opozicione političare po matrici “svi su isti”, odnosno “oni ni sami sa sobom ne mogu”… Mada nije bezazleno ni to što poletni harmonikaš iz Trstenika sebe najavljuje kao “ujedinitelja opozicije”, pošto taj kamen na vrh brda nikad neće uspeti da izgura lider Stranke slobode i pravde, faktički jedini ozbiljan igrač na opozocionoj strani političke scene, smer “Evropa zdaj”.
“…Narodnjaci su ukrali moj bend, narodnjaci su federalni trend…”
Narodna stranka sama kao entitet, dok su u njoj bili i Zdravko Ponoš i Miroslav Aleksić nije bila velika stranka. Jeste imala značajnu infrastrukturu, ali rejting i popularnost nisu bili veliki.
“Ako stranka koja i inače bila niže po rejtinzima za manje od dve godine doživi dve deobe, gde izađu dva najvidljivija i najuticajnija potpredsednika, i ne samo da izađu već i za sobom povuku dobar deo članstva i rukovodstva, to samo znači da ona fragmentacija koja je i inače problematična dobija na ubrzanju. Sada je to ‘niže’ podeljeno na tri stranke. Kratkoročno to nije dobra vest. Teško mi je da pronađem optimizam i za jednu i za drugu stranu”, ocenio je za naš portal Bojan Klačar, programski direktor Cesida.
“…Narodnjaci, sve vam je u šaci al’ zašto da se baci? Ma ostavite nešto i za nas… Narodnjaci, braćo i zemljaci, budite ortaci, pa smanjite taj gas!”
Ako nekome nisu baš “legli” ovi Balaševićevi stihovi, možda će biti jasnije kad se pročita ono što je o zbivanjima u Narodnoj stranci napisao jedan drugi Novosađanin, advokat Branko Rogošić:
“Vuka Jeremića sam upoznao u Demokratskoj stranci, dok je bio ministar. I ja sam studirao fiziku, ali na kraju završio kao advokat, pa smo po tome bliski. Veoma me je obradovalo kad je oformio partiju, iako to nije bila njegova socijaldemokratska priča već nešto drugo, meni politički bliže, pa sam čak mislio i da se učlanim. No, nakon odlaska Bore Novakovića, pa Ponoša, pa nepotrebno forsiranje Aleksića na visokim nivoima (umesto da par godina stiče iskustvo na gradskom nivou, a ne republičkom), shvatio sam da Jeremić nema kapacitet niti harizmu za lidera partije, već da mu je krajnji domet da bude treći, četvrti igrač u nekom timu.
Miki je tek loše rešenje. Najbolje bi bilo da predsednica (prelazna) bude Sanda Rašković Ivić, a da se Vuk i Miki povuku na levo i desno krilo i da se hitno radi na traženju centarfora , kome bi ova dvojica nabacivali. To bi bilo najbolje za Srbiju, ali ne verujem da će ogromne sujete obojice to dozvoliti, već će se samouništiti u nepotrebnom internom ratu!”
Pametnom dosta! To isto je na svoj način, kratko i ubi-tačno, ovih dana napisao legendarni Radivoje “Lale” Bojičić: “Narodna se podelila na Građansku i Seljačku stranku!”
