Piše Ivan Mrđen: Kako postići balans između posla i života…

Priznajem, ovaj tekst je mnogo bolje zvučao na engleskom. Napisala ga je pre dva dana Mirina i moja najmlađa ćerka Marina, majka dvojice momaka (šesnaest i četrnaest i po godina) i vlasnica marketinške agencije “Intelier”, zadnja pošta Dubai:

Jutros sam prošetala psa, postigla optimalni broj koraka i napravila zdravu salatu od tunjevine i “snickers” štanglice bez šećera za ručak za moje dečake. I sve to pre pola osam ujutru!

Prethodna dva dana, zbog mog suludo popunjenog rasporeda, morali su da „otaljaju” svoje ručkove, (čitaj: jeli Mekdonalds), išli u školu u izgužvanim uniformama, a jedan od njih je popio mleko kome je dan ranije istekao rok. Mesi, naš pas, obavio je neke stvari u domaćem “šesnaestercu”, jer sam bila previše iscrpljena da bih se probudila i prošetala ga na vreme.

Danas sam opet postigla savršen (i jedini mogući) balans između posla i života koji mogu da postignem kao zaposlena majka, vlasnica preduzeća i iseljenik u Dubaiju.

Kako se približavamo Danu žena, slaveći žene koje naizgled mogu sve (i uvek), prilika je da budemo realni kako ne bismo nastavljali da hranimo mitove kako je moguće biti superžena na tako različitim frontovima.

Pre nekoliko godina, imala sam priliku da intervjuišem uvek inspirativnu Isabel Pintado o tome kako je postigla izuzetnu ravnotežu u svom životu, uzdižući se na lestvici karijere kao vrhunski dizajner dok je odgajala troje dece. Podelila je sa mnom uverenje da je koncept ravnoteže precenjen, a ja sam je citirala više puta, posebno kad razgovaram sa mladim dizajnerskim preduzetnicima koji se bore da pronađu tu “ravnotežu” i često su na ivici da izgore.

“Kažem svojoj deci da sam stalno zaposlena preko nedelje i da sam majka sa punim radnim vremenom vikendom. I to je stvarnost. Samo se morate pomiriti sa svojim izborima i osećanje krivice je najveći gubitak vremena. Mislim da su žene beskorisne sa osećanjem krivice uopšte. Brinemo se oko svega i to je gubljenje vremena. Ti donosiš svoje izbore i živiš sa svojim izborima”, rekla mi je tada Izabel.

*     *     *

Kad se neka od naših ćerki požali da joj stalno fali vreme za nešto što bi htele da urade za svoju decu, za kuću ili, jednostavno, za sebe, znate ono “prosto ne znam gde udaram”, njihova majka uvek nađe neki način da ih umiri, usmeri i posavetuje.

Nedavno sam se prijatno iznenadio kad sam na Linkedinu pročitao Marinin tekst, objavljen 8. marta 2022. godine. Tad je njena životna i profesionalna situacija bila mnogo teža nego danas, pa su životni recepti iz mamine kuhinje imali mnogo veću vrednost od onog uobičajenog da “roditeljstvo nikad ne prestaje”.

Pošto ne vidim šta bih lepše, iskrenije i pametnije mogao da napišem povodom današnjeg praznika, preneću i veći deo te objave:
„Nisi loša majka. Moraju naučiti kako da uče. Veruj mi, jednog dana će ti zahvaliti na tome...” Ovo mi je mama nedavno rekla nakon jedne od uobičajenih rundi “manje igara/više učenja” s mojim dečacima.

I tada sam je prvi put čula kako kaže: „Mogu samo da zamislim šta bih mogala da postignem da su me roditelji pustili da studiram i da idem na fakultet.“
Kad smo u nedoumici da li smo dobre preduzetnice, radnice, majke, supruge, partnerice, često tražimo inspiraciju, ohrabrenje i motivaciju negde drugde... Ugledamo se na poznate motivacione govornike i uspešne poslovne lidere jer njihove reči imaju određenu težinu.

Ali danas, ne želim da tražim negde drugde. Želim da pogledam svoju majku koja je prema opštim standardima možda manje kvalifikovana, neko ko vodi “jednostavan” i “mali” život.
Jednostavna, brižna, stabilna, čvrsta, skromna i iznad svega hrabra, moja mama, nažalost, oslikava previše žena koje nikada nisu dostigle svoj puni karijerni potencijal.
Neću ulaziti u detalje zašto su joj krila odsečena pre nego što je mogla leteti, jer različite okolnosti određuju koliko daleko možemo ići. A ponekad, namerno biramo da se pridržavamo ili izazovemo takve okolnosti.

Moja mama je odlučila da jednostavno izvuče najbolje od toga radeći manje zahtevne poslove. Činilo se kao da je ostala u pozadini izuzetne novinarske karijere mog oca dok je preuzela glavnu ulogu u izgradnji porodice i sigurnog utočišta za mene i moje dve sestre, a kasnije i petoro unučadi.
Kad smo nas tri već bile u ranim dvadesetim, mama je odlučila da napusti posao u banci i otvori malu radnju na uglu u mom rodnom Beogradu, gde se prodaju novine, cigarete i mlevena kafa.

„Prodajete li XYZ čokolade/baterije/kremu za lice…?” Stalne mušterije bi pitale moju mamu. „Ne, ali vratite se sutra i doneću vam“... I uvek je to činila.

Proizvod po proizvod, njena STR “Tri sestre” prerasla je u prodavnicu lepe veličine, koja je postala poznata u komšiluku po najbolje pečenom hlebu, piletini sa roštilja, najboljem izboru sladoleda i uvek hladnom pivu u vrelim letnjim mesecima. Oh, jesam li spomenula da je još tada nudila i kućnu dostavu...

Bez prethodnog iskustva, uspela je da zatvori susedni lokal poznatog lanca supermarketa. Nije mogla da se takmiči po ceni, ali je uspela zbog svog neverovatnog smisla za posao i odlične usluge.

NATO bombardovanje 1999. ostavilo je traga na mnoga mala preduzeća, uključujući i maminu prodavnicu i dok moja sestra čeka svoje prvo dete, moja mama je tada odlučila da (opet) stavi svoju porodicu na prvo mesto i preuzme verovatno najvažniju ulogu u svom životu - da bude superbaka.

* * *
Dok sam radila kao novinar i krčila svoj put u svetu komplikovanog i konkurentnog medijskog pejzaža, uvek sam se ugledala na svog oca. Čak i danas možemo sediti satima i raspravljati o politici, evoluciji informisanja, novim medijima…

(Posle ovog kratkog izleta za podmirivanje tatine sujete, usledio je drugi deo njenog teksta, koji je sve samo ne prigodan osmomartovski.)

Ali kao mlada preduzetnica, kad mi treba poslovni/životni savet, zapravo zovem mamu. Zato baš danas želim da podelim njenih pet najboljih saveta:

1. ZNAJTE SVOJU VREDNOST. I nemojte se prodavati jeftino. Ljudi će uvek pokušati da preispitaju i pregovaraju o vašoj vrednosti na osnovu vaših godina, pola, godina iskustva, pasoša... Nisam znala ništa o vođenju vlastitog biznisa, ali sam to ipak učinila.
2. BUDITE STRPLJIVI I SLUŠAJTE SVOJE KLIJENTE. Budite iskreni i radite naporno. Borite se za lojalnost svakog kupca, čak i oni bezobrazni se mogu pretvoriti u vaše verne obožavatelje uz odlične usluge.
3. VREME JE NOVAC. Izgradnja vlastitog biznisa može biti usamljen process, pa budite spremni da se oprostite od određenih ljudi u svom životu. Možda nećete moći da priuštite tročasovno kafenisanje sa prijateljicama, ali ćete usput pronaći nove prijatelje.
4. ZNAJTE SVOJE BROJEVE I UŠTEDITE. Kad posao ide dobro, lako se previše uzbuditi i povećati svoju potrošnju. Nisam izgradila svoj fond za hitne slučajeve tokom rata i nisam mogla da vratim svoj posao.
5. PORODICA JE UVEK NA PRVOM MESTU. Nikad nećete biti u pravom balansu između posla i života i ponekad ćete morati da ugrozite vreme provedeno sa svojom djecom. Ali nikada ne gubite iz vida zašto uopšte gradite sopstveni biznis.

* * *
Marina je na kraju sve lepo povezala, u šta se na neki način uklapa i njen tekst od pre dva dana:

Dakle, ovaj post je za sve vas, za sve divne žene koje se odluče za karijeru, one koje odluče da ostanu kod kuće i brinu o svojim porodicama i “carice” koje uspevaju i jedno i drugo!