U zgradi “CeKa”, kako su je svi zvali pre nego što se utopila u Poslovni centar “Ušće”, radio sam od marta 1979. do avgusta 1984. godine, pa mi se više puta dogodilo da budem u liftu što sa predsednicima države (Cvijetin Mijatović, Sergej Krajger, Mika Špiljak…), što sa partijskim liderima (Lazar Mojsov, Dušan Dragosavac, Dragoslav Marković…). Svi oni su, nastojeći da se predstave kao “obični drugovi” i “ljudi iz naroda”, uglavnom išli bez ikakvog “obezbeđenja”, a pri tim slučajnim susretima umeli su da razmene poneku kurtoaznu rečenicu, makar o vremenu.