0
Da li znate šta su „brodska pića“? Pretpostavljam da oni kojima je to poznato nisu među mojim čitaocima, prijateljima i pratiocima po društvenim mrežama, pa da podsetim na završnu scenu iz sjajnog američkog filma „Šta sve možeš u Denveru kad si mrtav“ (1995. godina, prvenac režisera Garija Fledera, u glavnim ulogama Endi Garsija, Kristofer Lojd, Kristofer Volken).
„Brodska pića“ su, da ne dužim, sastavni deo sna svih zatvorenika ovog sveta, da će kad jednom izađu krstariti mirnim morem na velikoj, beloj jahti, sunčati se i piti nešto iz širokih čaša sa kockicama leda. Jednostavnije rečeno, da će uživati u slobodi!
Ne znam da li bi se nešto slično pomenulo u nekakvom filmu pod radnim naslovom „Šta sve možeš u Srbiji dok čekaš promenu vlasti“, ali u poslednje vreme sve više primećujem objave i komentare o tim „danima posle svega ovoga“. Iako najnovija istraživanja raspoloženja građana, bez obzira na izvesna odstupanja (zavisno, of course, od toga ko je naručilac i ko saopštava rezultate), pokazuju da se na ovdašnjoj političkoj sceni ne događa baš ništa što bi moglo da ohrabri takva očekivanja – mnogi su već pripremili šarene košulje i slamnate šešire, bez čega „brodska pića“ nisu tako slatka…
Pri tome se pominju i razne verzije „brodskih priča“, od kapetana koji je izgubio kompas, do pacova koji će prvi osetiti da brod tone… U tom smislu je veoma zanimljiva jedna komparacija sa „TikToka“, naslovljena „Inženjer o SNS-u“, koja doslovno glasi:
„Paradoks. Naizgled apsurdno, ali ipak istinito. U Argentini su šezdesetih godina u mornaricu primali neplivače, vodeći se činjenicom da će oni bolje da brane brod. Tako je i kod nas SNS primio najveći šljam ovog društva, koji u nekom zdravom sistemu nikad ne bi dobili funkcije kakve su dobili u SNS i oni sad život daju za stranku. Međutim, i kao što je taj brod, mislim da se zvao ’Belgrano’, potopljen jednim jedinim projektilom, tako će i SNS da potone. Samo što njeni članovi neće imati priliku da se udave u moru, udaviće se u sopstvenim govnima.“
Stariji će se setiti da je reč o događaju iz argenitinsko-britanskog rata za Foklandska ostrva pre više od četiri decenije, za koji se većina istoričara slaže da je „vođen u pogrešnom vremenu, na pogrešnom prostoru i zbog pogrešnog uzroka“. Krstaricu „ General Belgrano“, nazvanu po čuvenom argentinskom vojskovođi Manuelu Belgranu (1770-1820), potopila je 2. maja 1982. godine britanska nuklearna podmornica „Osvajač S-105“, kad je stradalo ukupno 323 argentinska vojnika.
PROČITAJTE JOŠ
Istini za volju, više od direktnih udara (a ispaljena su ukupno tri projektila), nego što su se kasnije podavili u ledenoj vodi južnog Atlantika. Neki će dodati da je spašeno čak 770 mornara, što opovrgava „inženjerovu“ priču o neplivačima, a nisu retki ni oni koji će insistirati na činjenici da je u akciji spašavanja bitnu ulogu imao i jedan ruski brod.
Sve u svemu, nije baš pametno pozivati se na nesigurno pamćenje i neproverene podatke… Zbog toga je i svo to naručivanje „brodskih pića“ uglavnom račun bez krčmara. Da budem još suroviji, sve mnogo liči na sjajnu epizodu u „Šta sve možeš u Denveru…“, kad lika po nadimku „Kritični Bil“ (Trit Vilijams) podsećaju na nešto što je svojevremeno uradio u zatvoru.
Za one koji nisu gledali pomenuti film, samo bih dodao da to uglavnom rade i mnogi „kritičari“ po društvenim mrežama!
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?