Piše Ivan Mrđen: „Brodska pića“

„Brodska pića“ su, da ne dužim, sastavni deo sna svih zatvorenika ovog sveta, da će kad jednom izađu krstariti mirnim morem na velikoj, beloj jahti, sunčati se i piti nešto iz širokih čaša sa kockicama leda. Jednostavnije rečeno, da će uživati u slobodi!Ne znam da li bi se nešto slično pomenulo u nekakvom filmu pod radnim naslovom „Šta sve možeš u Srbiji dok čekaš promenu vlasti“, ali u poslednje vreme sve više primećujem objave i komentare o tim „danima posle svega ovoga“. Iako najnovija istraživanja raspoloženja građana, bez obzira na izvesna odstupanja (zavisno, of course, od toga ko je naručilac i ko saopštava rezultate), pokazuju da se na ovdašnjoj političkoj sceni ne događa baš ništa što bi moglo da ohrabri takva očekivanja – mnogi su već pripremili šarene košulje i slamnate šešire, bez čega „brodska pića“ nisu tako slatka...Pri tome se pominju i razne verzije „brodskih priča“, od kapetana koji je izgubio kompas, do pacova koji će prvi osetiti da brod tone... U tom smislu je veoma zanimljiva jedna komparacija sa „TikToka“, naslovljena „Inženjer o SNS-u“, koja doslovno glasi:„Paradoks. Naizgled apsurdno, ali ipak istinito. U Argentini su šezdesetih godina u mornaricu primali neplivače, vodeći se činjenicom da će oni bolje da brane brod. Tako je i kod nas SNS primio najveći šljam ovog društva, koji u nekom zdravom sistemu nikad ne bi dobili funkcije kakve su dobili u SNS i oni sad život daju za stranku. Međutim, i kao što je taj brod, mislim da se zvao ’Belgrano’, potopljen jednim jedinim projektilom, tako će i SNS da potone. Samo što njeni članovi neće imati priliku da se udave u moru, udaviće se u sopstvenim govnima.“Stariji će se setiti da je reč o događaju iz argenitinsko-britanskog rata za Foklandska ostrva pre više od četiri decenije, za koji se većina istoričara slaže da je „vođen u pogrešnom vremenu, na pogrešnom prostoru i zbog pogrešnog uzroka“. Krstaricu „ General Belgrano“, nazvanu po čuvenom argentinskom vojskovođi Manuelu Belgranu (1770-1820), potopila je 2. maja 1982. godine britanska nuklearna podmornica „Osvajač S-105“, kad je stradalo ukupno 323 argentinska vojnika.Istini za volju, više od direktnih udara (a ispaljena su ukupno tri projektila), nego što su se kasnije podavili u ledenoj vodi južnog Atlantika. Neki će dodati da je spašeno čak 770 mornara, što opovrgava „inženjerovu“ priču o neplivačima, a nisu retki ni oni koji će insistirati na činjenici da je u akciji spašavanja bitnu ulogu imao i jedan ruski brod.Sve u svemu, nije baš pametno pozivati se na nesigurno pamćenje i neproverene podatke... Zbog toga je i svo to naručivanje „brodskih pića“ uglavnom račun bez krčmara. Da budem još suroviji, sve mnogo liči na sjajnu epizodu u „Šta sve možeš u Denveru...“, kad lika po nadimku „Kritični Bil“ (Trit Vilijams) podsećaju na nešto što je svojevremeno uradio u zatvoru.Za one koji nisu gledali pomenuti film, samo bih dodao da to uglavnom rade i mnogi „kritičari“ po društvenim mrežama!BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša "Borba" dala?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ivanmrentajenamanaaborbadala-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3139168"]