”Zar ti nisi u Australiji”, malo, malo pa me upita neko od kolega i prijatelja koje nisam video duže vreme. Kao prate ove moje zapise, a time mi, u stvari, pokažu da nisu baš pažljivi čitaoci, jer sam se sa poslednjeg putovanja po belom svetu vratio pre više od dva meseca.
Mada bih zaista voleo da sam baš danas u Melburnu, gde će Mirina i moja najstarija ćerka Milena i njen suprug Kameron Rid proslaviti desetogodišnjicu braka. Tim povodom sam u subotu 25. maja 2013. godine objavio sledeći komentar:
Da mi gospodin Mlađan Dinkić nije pre dve i po godine iskreno priznao da on nema nikakvog uticaja na zapošljavanje u ”Fijatu”, da tamo neki naš HR ekspert nije zapeo da posao direktora logistike mora da obavlja muškarac, Mirina i moja najstarija ćerka Milena bi otišla u Kragujevac umesto u Suboticu, gde je isti posao počela da obavlja u nemačkoj firmi ”Norma”.
Da je prvi direktor ove nove fabrike bio sposobniji i da se na startu nisu pojavili problemi u ostvarivanju planova, uprava kompanije bi verovatno g. Kamerona Rida poslala u Englesku, zbog čega su ga i povukli iz Melburna i ne bi nikad ni čuo za ”salaše na severu Bačke”.
Da jedno veče nisu oboje imali malo više posla, da nije padala kiša, da oboje iza sebe nisu imali ne baš sjajna iskustva sa brakovima i vezama… ne bi se njih dvoje danas venčali u Beogradu i ne bi isplanirali da ovog leta započnu zajednički život u Australiji. Pa onda neka mi neko kaže da ne postoji sudbina i da nisu ”čudni putevi gospodnji”.
* * *
Dva dana kasnije, obavestio sam javnost o detaljima sa venčanja i slavlja u “Staroj trojci” (što je inače bila prva svadba posle otvaranja ovog lepog restorana, prethodno poznatog pod imenom ”Olja”). Mladenci su do Topčidera sa kumovima i gostima iz Melburna stigli iznajmljenim tramvajem “trojkom”, a najpoznatiji beogradski matičar Radivoj Mrđa je i tom prilikom, uz ne malu asistenciju zvaničnog prevodioca, mog prijatelja “Bobice” Stojanovića, pokazao kako zvanična ceremonija može da se pretvori u nezaboravan čin.
U to se sasvim lepo uklopio i moj govor, održan pre nego što bi neko rekao ”stari je popio malo”:
My dear daughter, dear Cameron, dear friends from Australia, my friends…
In my favorite movie “My Big Fat Greek Orthodox wedding” the actor Michael Constantine, the bride’s father, in his speech said: “We are Portokolas, which in Greek means orange. You are Miller, and at the root of your last name is a Greek word which means apples. So, we all fruit!”
This all in English, I turn to the language of the whole world that a reasonable. U prevodu: Govori srpski, da te ceo svet razume!
Pokušavao sam ovih dana, pripremajući se za ovaj govor da nađem neku sličnost u korenu dva prezimena koja će ubuduće nositi Mirina i moja ćerka Milena. Bezuspešno! Kad ukucam Mrđen – na engleskom dobijem Mrden. Kad ukucam Rid – i na srpskom ispadne Rid.
Jedine dve reči koje bi mogle da imaju neko značenje, bar kad je reč o njihovim srpskim korenima, su “namrgođen” i “ridati”. Nadam se da večeras ovde niko neće biti namrgođen i da nikad nećemo imati razloga da budemo tužni, da ne kažem da ridamo zbog ovog venčanja.
Ima još nešto: Kad krenem da kucam Mrdjen, pa ukucam samo Mrd – na engleskom ispadne “billion”, odnosno skraćenica za “milijardu”. Zato ću i ja kratko reći mojim novim prijateljima: Dobili ste danas billion dolars baby!
PROČITAJTE JOŠ
Učestvovao sam svojevremeno, dok sam još studirao, na konkursu koji je raspisao Unesco, za književni rad na temu: “Svet je moje selo, a čovečanstvo moja prorodica”.
U prevodu: The world is my village, and humanity is my family! To je stara indijska poslovica i dobio sam prvu nagradu na tom konkursu, iako sam, ruku na srce, pisao samo fraze! Danas osećam da ta poslovica nije fraza, jer od večeras imam porodicu i na kraj sveta!
* * *
A sa tom porodicom svih ovih godina delim jednu sjajnu priču, koju ne znam kad bih mogao da je ispričam, ako ne danas, na desetogodišnjicu dobrog i uspešnog braka, koji nas je sve tako lepo povezao:
Kad je naš zet Kameron Rid polazio na prvi posao u Evropu, mama Bet mu spakovala nekoliko sendviča i zavila u belu kuhinjsku krpu sa diskretnim vezom po rubovima. Kad se preselio u Nemačku, u tu krpu je uvio nešto od posuđa koje je u međuvremenu nabavio.
Kad se iz Nemačke preselio u Suboticu, preneo je sve što je imao, pa se i ta krpa doselila u Srbiju. Kad su se Milena i on venčali i krenuli za Australiju, Milena je u tu krpu uvila veliku vazu kojoj je Kameron kupio kad je prvi put sam išao na pijacu.
Kad su se preselili u kuću u melburnškom predgrađu Nanavading, Milena je tu krpu stavila sa strane, onako „može da zatreba“. Kad su prvi put krenuli u posetu Kameronovim roditeljima, ona je tom krpom prekrila tanjir sa gibanicom. „O, hvala, vratila si mi moju krpu“, rekla je starija gospođa Rid.
Pa sad, nek mi neko kaže da ovaj svet nije jedno veliko selo!
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar