Piše Ivan Milićević: Nadstrešnica u magli batina i pirotehnike ili „Jel sam rek’o?!“

Tačno dve nedelje nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal naložilo hapšenje 14 osoba zbog epske pljačke 115 miliona dolara tokom radova na rekonstrukciji pruge i novosadske železničke stanice, a čija je nadstrešnica ubila 16 ljudi, deluje da je celokupna misleća javnost sve bliža konačnom utisku da od početka svedoči ugovorenom i izrežiranom igrokazu.

Da se ama baš niko nije odmetnuo u tužilaštvu, kao i da je u pripremi i realizaciji zvaničnog pokretanja istrage morao da učestvuje i glavni donosilac svih odluka u državi, u međuvremenu je postalo jasno i izričitim konzumentima režimske propagande, iz koje poslednjih dana uporno izostaju „targetiranja“ javnih tužilaca koji „izvode državni udar“, bar u onom obimu koji je ranije bio na snazi.

Osim što i dalje ne znamo da li je i zašto nije izdata Naredba o zabrani upravljanja imovinom okrivljenima, budući da su osumnjičeni da su naneli milionsku štetu državnom budžetu,istovremeno je gotovo neverovatno da i dalje nisu ispitane žalbe na pritvor svih uhapšenih, posebno onog jednog bivšeg ministra, za kog iz iskustva znamo da se u istom ne zadržava. Kod njega isti traje mnogo kraće nego postoperativni tok. Izvesno da će tako biti i ovog puta, jer koliko već danas i on i njegov ministarski prethodnik imaju sve šanse da se nađu kod kuće – da l’ na slobodi ili u kućnom pritvoru.

A petak je vazda bio najidealniji dan za puštanje nepopularnih vesti u javnost. Dim od baklji i ispaljene pirotehnike, uz onaj nastao od suzavca i biber-spreja, idealan je za dodatno zamagljivanje. Još ako su ovi postupajući „odmetnuti“ tužioci u datom trenutku preraspoređeni po kršovitim plažama i skoncentrisani na sopstveni „ten lajn“ (trag od sunčanja) umesto na „ded lajn“ strpljenja sopstvenih građana, a koji ih svakog meseca plaćaju basnoslovno za sopstvene, ali i nacionalne uslove, uslovi su idealni.

A istinski „odmetnuti“ tužilac je upravo ono malo što nam nedostaje. Tužilac koji će uraditi ono što se od njega očekuje, koji će braniti javni interes, a posebno nastaviti započeto i raditi po zakonu i Ustavu (kako sam tvrdi da jedino i radi). Kad se to bude desilo, rasplet i epilog naše nadnacionalne tragedije upriličio bi se za svega za nekoliko sati.

Verujem u tužioca Mladena Nenadića.  Ili bih bar voleo da verujem.  Da će izabrati da završi karijeru kao heroj, a ne moljac, šuškavac i poltron. Da će bar sopstvenom zavičaju obezbediti da makar neki sokak u bližoj budućnosti ponese njegovo ime, kao čoveka koji je odbio da gleda kako mu uniformisane batinaške falange, po nalogu vrha vlasti, gaze i prebijaju sugrađane, proglašavajući ih ustašama i fašistima.

Kad se već po Jasmini Milovanović Ganić apsolutno ništa neće zvati…

Zato, tužioče Nenadiću, nastavite tamo gde ste stali najpre s „Generalštabom“. Ne pričajte nam o „veštačenjima“, „udarnim grupama“… Koliko smo čuli, pismena našeg spasa već su dostavljena policiji, samo još da im naredite da rade. Setite se svoje zakletve i ovlašćenja…

Posebno, što se novi talas građanske pobune neplanirano podigao usred avgusta meseca. A kako i ne bi, kad su za većinu građana Srbije godišnji odmori i putovanja misaoni pojmovi. Putuje se i odmara isključivo u redovima SNS, što smo mogli da vidimo i prekjuče, kada nam se predsednik obratio slikom i tonom iz „ćacilenda“. Ovaj uznemirujući kadar, koji je ličio na prezentaciju šematskih prikaza kontraindikacija čitavog spektra medikamenata koji se ne izdaju ni na recept, upriličen je i prisustvom članova najuže rodbine.

Jer dok Novi Sad gori, a neka neumesna pošalica od parapet-vojnog specijalca puca u vazduh, sasvim je normalno da gradonačelnik bude na Tasosu. Kakva je situacija sa odmorima tek u Beogradu, možemo samo da naslućujemo, budući da je na obodima „ćacilenda“ morao da se pojavi niko drugi do prvi brat Srbije. To je onaj što je narodu pokazivao srednji prst i vikao da su ustaše. Narodu, među kojem su svakom trećem prisutnom ustaše zaklale nekog pretka.

Da, da, onaj što su mu „drmli“ ličnu kartu i otvorili privatnu svemirsku stanicu, pa što na suđenju nije mogao da se seti gde je zaposlen. Da onaj, što nije smeo da preuzme odgovornost za batine koje je dobio od niških Žandara, pa im je posle, zajedno s bratom, upropastio život.

Zato prvog kuma Srbije nije bilo ni za lek. Ni prvog Malog bankara… Svaku noć sanja, kako kažu, Vas, tužioče Nenadiću…

Ali bar znamo da je prvi tužilački ćaci aka Nenad Stefanović, prisutan i na visini zadatka. Po prvi put za života svoje funkcije mora usred avgusta da čami u Beogradu, umesto na nekoj udaljenoj, egzotičnoj destinaciji. Maldivima recimo.

Bar nas je podsetio da je avgust vreme za popravne ispite. U njegovom slučaju za praktični deo ćaci predmeta „Retorika za početnike i osnovi izražajnog čitanja saopštenja za javnost 1“, koje je upriličio juče u Palati pravde. Kažu ljudi da je zaposlenima, na čak dva sprata, u vreme popravnog nastupa, bilo zabranjeno da se šetaju. Da ne smetaju, valjda.

Očekivao, nije savladao čitanje, pao je. VaIstinu, neslušljivost je uspeo da vozdigne na viši nenivo.