2
Nema većih foliranata od nas. Kao, sada smo svi iznenađeni. Zar je moguće da će nazalni rudar da bude gradonačelnik? Poslednji neka ugasi svetlo. Beograde, šta si doživeo… Nema dalje… Šta se folirate, bitange jedne namazane? Toliki ljudi su govorili da će baš to da se dogodi, a vi ste ih mazali, znate već čime? Vi, uglađeni, namunjeni opozicionari. Sa guzicom u bašti kafića i produženim u nežnoj ručici.
Nije meni žao kvazi-opozicionara. Dobili su, mnogi od njih, prvi upis u svoju radnu knjižicu. Konačno mogu da odu na neki posao. Žao mi je građana. Naravno, ne svih. Žao mi je primaoca socijalne pomoći. Žao mi je porodilja. Žao mi je roditelja sa decom sa posebnim potrebama. Žao mi je onih koji su osuđeni na gradski prevoz. Žao mi je svih onih koji su osuđeni na neku pomoć gradske vlasti ili od nje zavise.
Kako smo od pobednika, pa u najgorem slučaju likova koji su izvukli remi, postali totalni gubitnici? Svojom voljom! Uprkos svim očiglednim signalima, mi smo se pravili da je sve u najboljem redu. Verovali smo, nikada rukopoloženom, lideru opozicije i njegovom mašinskom mozgu. I sjajnom karakteru, zašto ne dodati. Verovali smo pravovernoj, ali siromašnoj opoziciji, koja je zdušno duvala u taj ćurak.
Verovali smo iskrenim monarhistima, bez prostorija, bez ikakvih troškova, koji se nisu skidali sa jutarnjih programa nacionalnih televizija. Verovali smo porodičnim ljudima sumnjivih seksualnih opredeljenja. Verovali smo ispijačima vina, najskupljeg u istoriji enologije. Verovali smo desničarima koji se kunu u agenta KGB-a.
I onda, jednog jutra, član ljute opozicione monarhističke stranke izađe pred mikrofon i napravi salto dostojan olimpijskih skakača u vodu. Prelete ne trepnuvši i od svih nas, koji smo verovali, napravi majmune.
KAKAV ŠOK!!!
Naravno, sve stranke su odmah izdale saopštenja, izašle sa svojih prvih radnih mesta, zapretile bojkotom. A, nisu kažete? Kakav šok!?!
Pa dobro, reče vernik nikada rukopoloženog lidera, to je sve oročeno. Sjebaće Vučić karijeru nazalnog rudara, idu izbori za neki dan. Je l’? Idu, kažete? A koga datuma i gde to piše? A piše u nikada vođenom zapisniku razgovora dvojca na kanabetu? Pa onda je ok, svakako će da bude tako.
Samo ne znam, hoće li bar jednom majmun da siđe sa drveta banane?
Vampiri koji su nam pili krv tokom devedesetih su sazreli. Nikada, ali nikada se neće promeniti. Nikada neće održati svoju reč, osim ako im to odgovara. Kakvi crni izbori u decembru/martu? Dok nam, po prvi put, iskreno zatvaraju put ka Evropi, pravdajući to bratskom emocijom prema Putinu, a i rezultatima javnog mnjenja, vlast u Beogradu i Republici im je sigurna. I to će da rizikuju zbog legitimiteta? Vučić da želi, imao bi sto poslanika u Skupštini Beograda. Ne dozvolite da vam meseci života prođu u praznom verovanju u bajke…
Nanosiš mi bol, nanosiš mi bol, o šta ti je to??? (Zabranjeno pušenje, Stanje šoka).
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
