Piše Dejan Žujović: Imuhar

Veseo sam. Kako i ne bih. Konačno sam se dokopao svog Kraljeva. Kada god sam u krizi idem na svoj izvor. Sedim u bašti ispred Turista, u samom centru grada. Sunce me prisiljava na kratke rukave i naočare, idealni uslovi za pisanje kolumne. Šta da slušam po ovome veselom danu? Vesele Tuarege. Bombino, i njihov zarazni hit sa albuma Agamgam iz 2004. godine. Razmišljam kako će moji, uvek strogi, sugrađani da komentarišu ljuljanje moga tela i skakutanje nogica uz ovu blesavo dobru stvar. Šta je adekvatnije za ovaj trenutak nego pesma o slobodnom čoveku? Zašto sam slobodan? Zato što hoću tako ili nikako. Da budem slobodan. Da mogu svakoga da pogledam u oči i kažem mu šta mislim. Da ne zavisim od stava opštinskog/gradskog/glavnog odbora. Da budem blesav, lud, lucidan kada ja to želim. Pročitaj više