Piše Dejan Žujović: Caspian

Svakoga jutra oko pola šest, ispod moga prozora, počinje da se oglašava par gugutki. Turskih golubova, kako se još zovu u narodu. Ustajem, stavljam džezvu na ringlu i spremam kafu. Neko bi rekao tursku, neko domaću. Vrlo često, iako je nezdravo, svoj dan započinjem burekom. Duh Istoka se meša sa mojim slovenskim bićem svakoga dana. I onda otkrijem ovog momka. Asadija. I odem još dalje na Istok. U brda Persije, uz njištanje i topot konja. Kada sam se dogovarao sa Nenom i Nebojšom iz Čuvara Šare da posetimo Štrpce ovoga vikenda, nisam znao da će ova stvar da bude zvučna podloga te avanture. U ranu zoru, sa Brankom i Salimom krećem put Kosova. Pročitaj više