Piše Maja Uzelac: Australija - Rio Tinto, Novak i ja

Već vidim budućeg pobednika Beovizije kako u zanosu, očajnički peva ovaj refren (u zagradi je deonica za prateće vokale), te, nakon jednoglasne pobede odlazi u Evropu da nas predstavlja (Serbi, di puan).- molim i drugi put, zadržavam autorska prava i tražim procenat---Australija je dovoljno daleko da odavde deluje kao neka mitska tvorevina.Iz koje vamo dolaze ekološke pretnje za kakav-takav život ovdašnji, i u nju se vraćaju kad ih proteramo. Makar i samo do izbora. Kad će lagano da se strovale nazad.U koju odavde odlaze najviši sportski izaslanici da brane naše mesto pod suncem i da poruče Mali smo, ali jebemo kevu. Iz koje ih onda deportuju uz niz skandala, a poruka glasi: Mali, ali najebali.Što sve zatim očito treba da nam služi da preguramo godinu zabavljeni. Dok se iza brda valja ko zna.(U istoj Australiji se, na legendarnom suđenju, btw, protiv tenisera čulo i da bi mogao da postane ikona ili već maskota slobodnog izbora. Tako je zvanično sloboda izbora postala jbno loša i najgora stvar, protiv koje bi trebalo obavezno nešto učiniti.Jer ćutala je i Amerika, the Land of the Free.Pa što da se za nas čudim. "Slobodarstvo" ovdašnje davno je iz revolucionarnih pesama prešlo u mit.Dok mitovi nam vazda najbolje idu. Još od Kosova.)-Kada je, pre deceniju i po, australijski reditelj Baz Lurman pravio film istog naziva - Australija - i on se stuštio u mitske vode. Divlji konji, prostranstva ludih boja, zaleđena Nikol Kidman posle prvih neveštih botoksa i zatezanja...Ništa baš takvo nije Baz sebi dopuštao dok se bavio nasleđem evropskih kultura. Okej, ono kad je razmatrao britanske priče povodom Romea i Julije ili kad je secirao Francusku jer Moulin Rouge, bile su tu velike drame, vekovima kolektivno osvešćivane pa onesvešćivane. Konkretni zapleti.Oko Australije, verovao je samo sebi i duhu predaka. A oni su izgleda imali pametnija posla od bavljenja umetnošću filmskom.Tek, hoću da kažem,Australija je idealno mesto za sabiranje svih naših frustova.Daleko - za nas dovoljno daleko da deluje nepostojeće. Ogromno. Nama strano. Pomalo divlje. Autsajderski, taman za šutiranje. Jer:Šta bismo mi danas bez Australije. Da u nju proterujemo i iz nje dočekujemo.Da Australije nema, trebalo bi je izmisliti..(Jednu stvar ovde ne smetnuti s uma, a to je, uz sve razlike, jedina stvar koja nas spaja - Ako je Australija zemlja bivših zarobljenika.Srbija je - jbg - zemlja sadašnjih.)...PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.