Sedeo je sam na ofucanoj klupi sićušnog gradskog parka. Njegov pas je veselo njuškao po travi. Lep, sunčan dan. Podigao je pogled ka vedrom, plavom nebu. Gleda tragove aviona koji su ga išarali. Za neke otrov kojim ih zasipaju. Njemu razglednice sa poslednjim “Zbogom” njegovih prijatelja, nekog lepog i pametnog sveta. Onih koji nisu mogli da izdrže. Kao on.