Jelena Bulajić Foto: Zoran Lončarević

Ako ne važi Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija ni Briselski ni Vašingtonski sporazum, da li Srbija treba da prati horoskop trojke „Velikih lidera“ da bi pomogla da se spase mir u svetu, upitala je premijerka Ana Brnabić u jeku još jednih odlučujućih pregovora o Kosovu u trenutku koji bi njen šef i politički uzor Aleksandar Vučić nazvao sudbinskim za budućnost zemlje.

Premijerka je ovu svoju dubokoumnu dilemu podelila na Tviteru na engleskom jeziku uoči posete Beogradu američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, koga uz nemačku ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok i političarku Violu fon Kramon svrstava u pomenutu trojku „Velikih lidera“.

To je, pretpostavljam, trebalo da bude duhovito, ali nešto nisam čula smeh i oduševljenje ovom vickastom izjavom. Verovatno, jer sam okružena neduhovitim ljudima, koji su u Srbiji, skrojenoj prema potrebama Ane Brnabić, zaboravili da se smeju.

Predsednica Vlade, institucije koja je u našoj zemlji, bar po Ustavu, ključna za kreiranje spoljne politike, ocenila je tom prilikom da je pomenuta trojka preuzela ulogu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

To je, pretpostavljam, trebalo da bude oštro i kritički sa ciljem da se pokaže odlučnost Beograda u borbi za Kosovo.
Međutim, svelo se samo na izazivanje „transfera blama“ što neko poput Ane Brnabić, prema pravilima predstavničke demokratije, ima priliku da govori u bilo čije ime, pa makar to bili i izbezumljeni građani Srbije, nad kojima svoje tehnike vladanja poslednjih godina isprobavaju razne političke kreature.

Ako je i od Ane Brnabić, koju su zbog njene verbalne visprenosti prozvali „poluusmena“, previše je. Posebno u trenutku kada na severu Kosova ljudi žive u strahu od onoga šta će im doneti dan u senci pregovora koje o njihovoj budućnosti vode Anin šef i politički uzor i predstavnici tog Zapada kojem je nestašna premijerka baš sad našla da se podsmeva.
Istorija se drugi put ponavlja kao farsa, jedna je od onih izlizanih kliše mudrosti koje se, nažalost, potvrđuju na primeru Srbije.

Pre trideset godina, Zapad je povremeno strahovao od nepredvidivosti čoveka koga je zvao „balkanskim kasapinom“, zbog sumanutih odluka kojima je na stranputicu gurao svoj narod. Danas njegov politički naslednik i njegova verna pomoćnica kod tog istog Zapada više izazivaju podsmeh poput onih komšija koje vas „smaraju godinama svojim problemima, vi im, kao nešto, pomažete, pri tome znate da vas se boje, ali vas istovremeno i ogovaraju“.

Nama, čiju sudbinu kroje, preostaje jedino da gledamo u zvezde. A tamo, u horoskopu, neprekidno neki retrogradni Merkur.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar