0
Jedna jednostavna rečenica glumca Marka Janketića, koju, budimo iskreni, većina nas izgovara skoro svakodnevno pokušavajući da savlada probleme života u Srbiji, otvorila je Pandorinu kutiju ove nesrećne zemlje i pokazala svu dvoličnost i trulost našeg društva.
Naime, glumac je u jednom poluopuštenom razgovoru krajnje iskreno izjavio: „Voleo bih da moje kćerke žive u društvu koje nije obespravljeno, gde institucije imaju svoju ulogu. Živimo u društvu koje ne funkcioniše. Nije pre 10 godina bilo bolje, da je bilo, ne bi sada bilo gore.“ Bez uvijanja je dodao da ovde, nažalost, neće biti bolje i da treba uzeti kofere i kupiti kartu u jednom pravcu.
Čovek je rekao ono što prosečan građanin Srbije ponavlja na svakom koraku godinama. Recimo, kad u državnoj bolnici u sklopu besplatnog zdravstvenog sistema, shvati da mora da plati sve izuzev onog „dobar dan“ i „doviđenja“, koje je čuo od lekara i medicinskog osoblja. Naravno, ako ih je čuo. Ili kada na jednom od hiljadu šaltera mora da dostavi mali milion potvrda da bi ostvario nešto što se maltene podrazumeva.
Sad je to jedan glumac rekao glasno i nastao je problem. Ne čudi to što su dežurni medijski pitbulovi vlasti napali Janketića rečima da ide iz zemlje ako mu nije dobro. Od njih se i očekuje da brane nakaradni sistem, bez koga nikada ne bi mogli da se popnu tako visoko na društvenoj lestvici.
Zapanjujuća je, međutim, lakomislenost onih koji žele promene, ali Janketiću osporavaju pravo da to javno kaže samo zato što učestvuje u projektima koje finansira država.
„Nešto izigrava opoziciju, a mlati pare glumeći u serijama koje finansira ‘Telekom’. Što ne da otkaz?“ čula sam ovih dana više puta od velikih zagovornika promena i ljutih opozicionara. A zazvučalo mi je kao rečenica koju im je naručila i izdiktirala sama vlast, odnosno Aleksandar Vučić lično.
Gospodo draga, a šta vi hoćete od glumaca, pisaca, intelekualaca, generalno ljudi koji imaju veću medijsku vidljivost, pa samim tim i mogućnost da ukažu na probleme?
Da se pobune ili da ćute samo zato što su se drznuli da glume u projektu koji „Telekom“, čitaj država, plaća? Da li lekar mora da ćuti o lošem stanju u zdravstvu samo zato što dobija platu iz budžeta, službenica u katastru o lošim birokratskim procedurama samo zato što nije našla posao u privatnom sektoru?
Na kraju krajeva, pare u budžetu delom pripadaju i nama koji svaki dan na usnama imamo onu bolno istinitu rečenicu Marka Janketića sa početka ovog teksta i, bez obzira na to, nismo, još uvek, spremni da dignemo ruke od ove zemlje.