2
„Jesi li ti muzičar?“, pita u legendarnom „Balkan ekspresu“ nemački oficir Boru Todorovića. Sledi Todorovićevo: „Jesam“, koje posle povišenog upitnog „A jesi?“ prerasta u neuverljivo „Ne, nisam“. Ne postoji scena koja bolje pokazuje nemušto i nesigurno negiranje krajne očigledne stvarnosti i bolje pristaje raspletu priče u kojoj Agencija za sprečavanje korupcije istražuje slučaj čuvenog kol-centra Srpske napredne stranke.
Novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Ivana Milosavljević se, da podsetimo, početkom novembra infiltrirala u kol-centar SNS, u kom je bez ugovora bilo angažovano 300 ljudi. Njihov zadatak bio je da pozivaju građane i pitaju da li će na izborima glasati za Srpsku naprednu stranku. Postojanje kol-centra samo po sebi nije kažnjivo, ali je insajderka CINS-a u svojoj priči otvorila niz pitanja, jer način na koji kol-centar radi, baca sumnju na kupovinu glasova, upliv novca iz „crnih fondova“ i moguće zloupotrebe ličnih podataka građana.
Novinarka na vrlo detaljan način, potkrepljeno video-snimcima, opisuje kako se dogovara rad u kol-centru, na koji način se on plaća, ali i kako se ugovara glasanje u zamenu za posao.
Pošto je „Transparentnost Srbija“ podnela prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije zbog sumnje da je organizacijom kol-centra SNS prekršila Krivični zakon i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, naprednjaci su sve negirali.
I to baš po principu Todorovićevog muzičara iz “Balkan ekspresa”. Ništa oni ni o čemu iz CINS-ovog teksta ne znaju, ni u čemu od svega toga što je opisano nisu učestvovali, niti znaju bilo koga pomenutog u tekstu.
To što ste vi nešto možda pročitali ili razumeli iz istraživanja Ivane Milosavljević, to zaboravite, jer SNS kaže da nije tako. Negiraju povezanost sa agencijom za hostese, koja je bila zadužena za organizaciju kol-centra, kao i nevladinom organizacijom, u čijim su prostorijama vršene isplate honorara.
Sve to što ste videli i čuli na fotografijama i snimcima, ništa ne znači, jer, kako navodi SNS, nigde nema jasno istaknutih obeležja njihove stranke, pa samim tim nema veza sa naprednjacima. To što je detaljno dokumentovano i prikazano kako se novinarki nudi posao u kol-centru u zamenu za njen glas na izborima, ništa ne znači, jer svi koji su učestvovali u tome kažu da to nisu radili.
Ukratko, oni nisu oni, a nisu ni bili tamo gde smo videli da su bili. A ako kažu da nisu, onda nisu. Ne bi ljudi govorili neistinu. To se ne radi, posebno ne u politici, i posebno ne u Srbiji.
Sve u svemu, pošto je Srpska napredna stranka negirala sve navode iz prijave „Transparentnosti“, Agencija za sprečavanje korupcije odlučila je da ne pokrene nikakav postupak protiv naprednjaka. Zaduženi za borbu protiv korupcije u ovoj zemlji kažu da u onome svemu što smo videli, čuli i pročitali nema nikakavih dokaza da je prekršen zakon.
Sve oko vas, u stvari, što vidite i čujete ne znači ništa ako naprednjaci kažu da to nije istina.
To što uvek iste kompanije SNS tajkuna dobijaju sve ozbiljne poslove u državi, od gasifikacije preko izgradnje puteva do privatizacije banja, na tenderima na kojima se niko sem njih i ne javlja, ne znači ništa kad oni kažu „majke mi nismo ništa muvali”.
To što vam je novčanik nikad tanji, što za svoju čak i malo uvećanu platu donesete iz prodavnice tri puta manje namirnica nego prošle godine, što vam novac izmiče iz ruku kad stignu svi računi, to ne znači ništa, jer zvanična statistika i ključni matematičar u državi Aleksandar Vučić kaže da su nam brojke nikad bolje i da bolji život samo što nije.
Što ste gledali do sada, gledali ste, što ste slušali do sada, slušali ste, ali u budućnosti batalite sve to. Džabe vam uši i oči, istina je ono što SNS kaže.