0
Ako će komšije da nam čuvaju čast i integritet - ozbiljno uzdrman aktom diplomatske agresije Kremlja prema režimu koji im je (iz do sada nerazjašnjenih razloga) očigledno "u džepu" - onda mrka kapa, što bi rekli Crnogorci, inače konkretne komšije koje su nam spasile pomenutu kapu.
Dakle, ako može narod:
-koji je sa oduševljenjem u začecima svoje istorije isticao da ga Rusija maltene hrani, i da je „nas i Rusa 300 miliona“;
-koji je ruskoj vojsci, za upotrebu u ratovima nevezanim za Crnu Goru, „poklonio“ nekoliko istaknutih junaka. Među njima je i, recimo, Matija Zmajević, jedan široj javnosti van Crne Gore nepoznati Peraštanin, koji je bio admiral Ruske mornarice i osnivač Kaspijske flote. Među njima je, takođe, i Aleksandar Lekso Saičić, koji je kao duelista ispred ruske vojske u rusko-japanskom ratu, u direktnom okršaju, ubio japanskog samuraja. Jataganom, verovatno.
-koji je krunisao jednog trgovca nepoznatog i suštinski dubioznog porekla za vladara a kao glavni argument – osim nezanemarljive harizme i intelekta – naveo to da podseća na ruskog cara Petra Romanova. Vladavina ovog prevaranta trajala je nekoliko godina i bila je, zapravo, prilično uspešna. Zvao se Šćepan, zvali su ga mali, i bio je lažni car.
-koji je bio doslovce pregažen Rezolucijom informbiroa, u smislu da njegovi pripadnici u ogromnom broju slučajeva nisu hteli da se odreknu odanosti Rusiji ni po cenu slobode ili života. Pun ih je bio Goli otok, a među nesrećnicima bile su makar dve legende: prva, Petar Komnenić, čovek po kom je nazvan ozloglašeni lokalitet „Petrova rupa“; druga, Vlado Dapčević, čovek kom je Rusija bila draža i od Tita, i od Jugoslavije, i od rođenog brata.
-(i država, i ista vlast zapravo) koja je najvažniji privredni resurs (ako ne računamo obalu) prodala u bescenje ruskom tajkunu iz najužeg okruženja cara Putina. Za neupućene, akteri te priče su Oleg Deripaska, Milo Đukanović i Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP). KAP je, praktično, njihov NIS, i desila mu se na kraju sudbina koja – budite sigurni – pre ili kasnije čeka NIS – nacionalizacija.
– narod čiji je vrhovni verski poglavar – a Amflohije je to bio mnogo više od Pavla, Irineja ili Porfirija – bio stub ruskog mita, nepomirljivo i totalno celog svog života, čime se, uostalom, dičio. Branio je mitropolit „rusku stranu“ u Podgorici i Beogradu podjednako žestoko do samog kraja. Neki bi rekli da je u tu svrhu iskorio i SPC;
Ako, dakle, može takva Crna Gora – mora da može i Srbija da uvede sankcije Rusiji. I ako Crna Gora to može da uradi a da ne pogazi sećanje na Zmajevića, Saičića, Komnenića, Dapčevića i Amflohija – mora da može i Srbija.
BONUS VIDEO: Ruski radar srpske političke scene
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare