Bivši predsednik Demokratske stranke i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Bojan Pajtić, rekao je u intervjuu za dnevni list “Nova” da očekuje da opozicija formira vlast u Beogradu, ali da ipak treba sačekati i videti da li će svi ostati pri stavu da neće sarađivati sa SNS.
Koliko je nakon sastanka opozicije realna smena vlasti u Beogradu?
Potpuno je logično i prirodno da na različitim nivoima se nađu različite stranke u većini. Ukoliko to nije slučaj, onda se zovete Severna Koreja i ne nalazite se u Evropi, već u Aziji. Očigledno bi bilo u skladu sa voljom Beograđana da opozicija realizuje većinu. Gradska izborna komisija mora ponišiti izbore na mestima gde se pojavio višak izbornih listića. To nije pitanje preglasavanja, dobre volje, komande iz Centralnog komiteta ili Centralne otadžbinske uprave SNS, već pitanje poštovanja ustava i zakona, odnosno političke i krivične odgovornosti.
Očekujete li da svi ostanu dosledni stavu da ne idu sa SNS u vlast?
Mislim da je cena preskupa. Cena izdaje je preskupa, ali su resursi vođe neograničeni. Videćemo šta će da proizađe iz te situacije.
Ko je dobio, a ko izgubio na ovim izborima?
Vlast je prošla lošije u odnosu na očekivanja, a opozicija je takođe prošla lošije nego što se nadala. I jedni i drugi su proknjižili lošiji rezultat. S druge strane SPS Ivice Dačića je ostvario bolji rezultat u odnosu na ono što su očekivali. Očigledno je “jahanje” na proruskom i proputinovskom narativu urodilo polodom.
Mislite li da su opravdano razočarani glasači opozicije?
Razočarenje birača je više posledica visoko podignutih očekivanja, a ne realnih mogućnost. U svojim ranijim izjavama sam tvrdio da nije realno da Ujedinjena opozicija dobije više od 20 odsto glasova, a da je 15 procenata optimum. Očekivao sam da koalicija “Moramo” dobije nekih 2 odsto više glasova. Potencijal građanske opozicije, u ovom trenutku, gde se kradu glasovi i gde postoji apsolutna medijska kontrola vlasti, je oko 20 odsto. Ipak, ne smemo zaboraviti da je veliki deo tih birača napustio zemlju. Zato nije bilo realno očekivati čudo i da te stranke dobiju preko 30 odsto glasova. Zato to razočarenje nije osnovano.
Je l’ preterano reći da su stranke desnog centra postale moćnije?
Preterano je to kazati, ali nije preterano istaći da je desnica danas više opoziciona nego ranije. Njihovi glasači su danas više okrenuti protiv Vučića.
Je l’ zbog toga on bio zabrinut na konferenciji za novinare kad je govorio o jačanju desnice?
On zapravo pravi sebi alibi pred međunarodnom zajednicom. Pokušava da napravi strašila od njih pred Zapadom, kako bi mogao da kaže: “Evo, vi meni zamerata blag stav prema Rusiji, zamerate mi autoritarnost, odnos prema medijima… A evo vidite šta će se desiti ako ja ne budem na vlasti”. On to uvek radi – pokušava sebe da pokaže kao manje neprihvatljivog lidera pred civilovanom zajednicom naroda, kao što je Evropska unija. Ne može se reći da je taj desnik korpus značajno porastao, ali je iznenađujuće što su prošle tri liste.
A šta su neophodni koraci koje mora da preduzme građanska opozicija nakon ovih izbora?
Mislim da “Ujedinjeni za pobedu Srbije” i koalicija “Moramo” treba da stvore neku vrstu političke strukture koja će biti više od koalicije, a manje od partije, koja će funkcionisati konstatno i u kojoj će se nalaziti političke stranke, pokrete, ali i ugledni i uticajni pojedinci koji žele da se bave politikom. Ta struktura ne bi trebalo da bude liderska ili pod dominacijom bilo kog aktera, već bi trebalo zajednički da deluje. Bilo bi potpuno pogrešno kad bi stranke opozicije počele da se dele po programskim osnovama i da se prebrojavaju i razvrstavaju. Pokazalo se da je neophodno da deluju jedinstveno i da samo zajednički pritisak na režim, njihove medije, međunarodnu zajednicu i nadležne institucije može da urodi plodom. Samo zajedno je ta opozicija dovoljno snažna i uticajna. Prebijanje Pavla Grbovića je pokazalo da im je potrebna masovnost, čak i zbog sopstvene zaštite. Suočavamo se sa režimom koji ne preza od fizičkog nasilja.
SNS je ostvario najgori rezultat na parlamentarnim izborima od 2014. godine. Hoće li to uticati na nervozu u njihovim redovima?
Oni će sigurno nastaviti da se ponašaju agresivno, jer je to u habitusu Aleksandra Vučića. Ovo je za njih udarac, jer su ostvarili mnogo lošiji rezultat i nisu u poziciji da sami formiraju vlastu. To za čoveka koji ima mentalnu strukturu Aleksandra Vučića izuzetno plaši i dovodi u jednu nelagodnu okolonost. Mi vidimo da ni u Beogradu nije sve do kraja razrešeno i to ih takođe plaši. Naprednjaci će činiti sve da posvađaju opoziciju i da je razjedine kroz spletke, intrige, a nudiće i novac. Poslednja stvar koju opozicija sme da dozvoli je upravo to. Moraju da ostave sve razlike po strani kao što su uspeli da učine u kampanji. Imaju posao sa onima koji ne igraju fer ni na jednom polju i učestvuju u trci gde protivnik ima prednost od 50 metara, dok su njima, s druge strane, u startu polomljene noge.
Zdravko Ponoš je napustio Narodnu stranku. Kako komentarišete tu odluku?
Svaki izlazak iz stranke je lična odluka pojedinca i ja u nju nemam prava da ulazim. Mislim da je mogao biti izabran bolji tajming, budući da opozicija još uvek ima šanse da formira većinu u Beogradu i veoma je važno da demonstrira jedinstvo. Važno je da birači ne budu obeshrabreni nekim pojavama u opoziciji koje mogu da ukazuju na neslogu. Mislim da je potez legitiman, ali da je tajming morao biti bolji. Možda je za njega ovo bio dobar trenutak, ali za birače definitivno nije.
BONUS VIDEO: Bojan Pajtić o putovanju brzim vozom iz NS
Pratite nas i na društvenim mrežama: