Šta u Srbiji možete da kupite kriptovalutama

U Srbiji se sada kriptovalutama mogu kupiti tehnika i električni uređaji, gejming oprema, a sa daljim razvojem zakonske regulative očekuje se otvaranje prostora za nove trgovce koji će isprazniti vaš digitalni novčanik.Taj novčanik ipak nekako mora i da se napuni – a šta ako vam poslodavac platu ili bonuse isplati upravo u kriptovalutama?Digitalni novac kao dobra investicijaOd kada je pre 11 godina obavljena prva kupovina bitkoinom - i to kupovina dve pice za 10.000 bitkoina koji su tada vredeli 30 dolara, do današanje rekordne cene ove kriptovalute od oko 54.000 dolara za jedan bitkoin, mnogo se toga promenilo.Kriptovalute, a posebno bitkoin, kao nove digitalne valute lišene kontrole države, banaka ili centralizovanog sistema koji njima upravlja, bile su prepuštene slobodnom tržištu. Beležile su neverovatan rast vrednosti, strmoglave padove, i uprkos svemu tome uspevale da nađu put do korisnika, vlasnika, steknu poverenje i interesovanje investitora.Karakteristika neizvesnosti koja se vezuje za ove digitalne valute čini da ne možemo da predvidimo kako će one menjati tržište novca i kapitala, ali jedno je izvesno – kriptovalute su tu i neće nigde otići.Iako se verovatno više nikada neće desiti da neko plaća picu bitkoinima, barem ne dok oni imaju vrednost koju sada imaju, kriptovalute pronalaze razne druge oblike primene - od njihovog investicionog potencijala i činjenice da se posmatraju kao odlična štednja, do toga da ih sve veći broj kompanija, prvenstveno firmi u IT sektoru ili startapi koriste kao kapital za privlačenje investitora, do toga da bi ubuduće u nekim firmama kriptovalute mogle da postanu sredstvo kojim poslodavac plaća zaposlene, piše Talas.rs.Umesto sredstva plaćanja, kako su kriptovalute prvobitno zamišljene, one danas postaju investicija koja ima vrednost po sebi. Pitanje koje se vezuje za digitalno zlato više nije „šta ja mogu da kupim sa tim“ već „šta ja mogu da zaradim sa tim“.A šta u Srbiji može da se kupi sa tim?Dok u svetu rapidno raste mogućnost da se investira u kriptovalute, otvara se i sve više mogućnosti za plaćanje u kriptovalutama. Tu se pretežno koriste one manje vredne od najpoznatijeg bitkoina, kao što su recimo ethereum, litecoin, tether…I u Srbiji se razvija poslovanje sa kritpovalutama na različite načine – od toga da komercijalne banke nude klijentima mogućnost da preko njih kupuju kritpovalute, do opcije da se različite krajnje usluge i proizvodi plate kriptovalutama.Tu je, primera radi, „Cryptoshop“, odnosno kako oni sebe nazivaju „prva kripto trgovina“ gde možete kupiti pretežno tehniku i eletkrične uređaje i platiti ih u nekoj od kriptovaluta kojima raspolažete.Uskoro bi se moglo očekivati da za plaćanje nastavite da koristite svoje platne Mastercard kartice, ali da one ne skidaju novac sa vašeg dinarskog ili deviznog računa, već da se iznos obračunava u željenoj kriptovaluti. Naravno, kompanija Mastercard još uvek je oprezna oko načina na koji će sve ovo sprovesti u delo, ali njihove najave uveravaju da bi kripto novac uskoro mogao da postane mnogo dostupniji.Upotrebu kriptovaluta u Srbiji popularizuju i brojne kompanije, najčešće iz IT sektora, često i startapi koji nemaju mnogo novca za ulaganje u razvoj posla ali imaju dobre i inovativne ideje – oni praktično koriste tehnologiju blokčejna da bi pravili tokene – koje kasnije, slično akcijama na berzi, investitori mogu da kupe i očekuju rast njihove vrednosti kako se kompanija razvija.Još jedna od zanimljivih mogućnosti za korišćenje kriptovaluta jeste i ideja da poslodavac isplaćuje platu zaposlenima u – kriptovalutama. Ovo je nešto što bi posebno bilo zanimljivo pomenutim IT firmama koje već posluju sa ovom tehnologijom i do sada se u Srbiji nije moglo primenjivati zbog nedostatka pravne regulative, ali bilo je slučajeva u kojima kompanije daju zaposlenima kriptovalute kao neki vid bonusa ili nagrade.Matanović: Kriptovalute se radije čuvaju, nego troše.O tome šta u Srbiji trenutno može i treba da se radi sa kriptovalutama za Talas je govorio Aleksandar Matanović, izvršni direktor servisa ECD.rs koji se bavi trgovinom kriptovalutama. Najveća prepreka za širu upotrebu digitalnog novca u Srbiji, kako nam je on objasnio, do sada je bilo nepostajanje zakonske regulative, ali uskoro se očekuje primena Zakona o digitalnoj imovini i to bi trebalo da se menja.- Kriptovalute se trenutno vrlo malo koriste za plaćanje u Srbiji. Mi smo imali jedan pilot projekat gde smo za određeni broj trgovaca napravili eksperiment sa prihvatanjem plaćanja u kriptovalutama. Nismo to previše širili, jer ta oblast nije bila zakonom uređena, pa nismo hteli previše resursa da usmerimo u nešto za šta je moglo da se ispostavi da prosto nije dozvoljeno. Sada, kada je jasno da su plaćanja kriptovalutama moguća, planiramo da dalje razvijamo aplikaciju za naplatu i značajno povećamo broj trgovaca koji primaju uplate na taj način, objasnio nam je Matanović.Možda nam je potrebnija neka dobra opcija za investiranje ili način da se novac lako i brzo prebaci na daljinu, pa ne čudi što su kriptovalute pre u tim sferama našle primenu nego kao svakodnevno sredstvo plaćanja.Glavne prepreke da kriptovalute uđu u širu upotrebu su, prema njegovim rečima, to što većinu njih, a pre svih bitkoin, ljudi uglavnom doživljavaju kao investiciju, tako da ih mnogo radije čuvaju nego troše. Sa druge strane, kako kaže naš sagovornik, one koje su pogodne za trošenje, jer im vrednost ne može rasti zato što je vezana za dolar ili neku drugu valutu, su trenutno ili premalo rasprostranjene ili preskupe za slanje.- Nijedan od ta dva problema nije nerešiv, ali ostaje da se vidi koliko će vremena biti potrebno da se do rešenja dođe. Postoji i pitanje realne potrebe… Da li nam je u ovom trenutku zaista neophodno još jedno sredstvo plaćanja pored onih koje već imamo? Možda nam je potrebnija neka dobra opcija za investiranje ili način da se novac lako i brzo prebaci na daljinu, pa ne čudi što su kriptovalute pre u tim sferama našle primenu nego kao svakodnevno sredstvo plaćanja, naveo je Matanović.Ipak, uskoro treba da počne i primena Zakona o digitalnoj imovini za koji se uveliko radi na podzakonskim aktima i od ovih rešenja zavisi da li će neke nove zanimljive mogućnosti doći do većeg broja ljudi. Kao što je isplata zarade zaposlenom u kriptovalutama, kako je ukazao Matanović.- Ja se nadam da će efekti regulative na razvoj celog kripto ekosistema biti pozitivni kad se sve sabere i oduzme, ali ostaje da vidimo kakva će biti podzakonska akta i kako će se to primenjivati. Ni najbolji zakoni ništa ne mogu pomoći ako primena tih zakona nije adekvatna. Jedna stvar koja mi pada na pamet, a koja bi mogla imati vrlo pozitivan uticaj, je da se omogući ljudima da deo svoje plate ili celu platu primaju u kriptovalutama, ukazao je on.Svi žele priliku za zaraduJedna od najčešćih zamerki koja se stavlja kriptovalutama jeste da nemaju primenu na način na koji se tradicionalni novac koristi – da se jako malo koriste u svakodnevnim transakcijama, te zbog toga ne mogu da „zažive“ i postanu ošte prihvaćeno sredstvo razmene na način na koji novac „radi posao“, i da zato nisu održive. Ovo se najčešće navodi kao argument protiv kriptovaluta i njihove dalje popularizacije, uz dodatak da ne postoji centralni mehanizam koji garantuje stabilnost vrednosti neophodan za svakodnevnu upotrebu.Činjenica je da ne postoji država ili bilo kakav vrhovni regulator koji bi usmeravao razvoj kriptovaluta, stabilizovao kurs i kontrolisao inflaciju ili kontrolisao upotrebu, zloupotrebe i garantovao pravnu sigurnost.I upravo je u tome čar i primaljivost digitalnog zlata, kako se sve češće naziva. Fluktuacije vrednosti znače da možete mnogo da izgubite trgujući kritpovalutama, ali i mnogo da zaradite. A svi žele da zarade, zar ne? Ili barem da ulože svoj novac u nešto što će im u budućnosti donositi neku veću vrednost. To ih čini primamljivim investicijama. I to daje prilično jake signale da će kriptovalute postati sve popularnije.****Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram