Srbin sa idejom od 13.2 miliona dolara

IT 20. jan. 202119:01
Podeli:
Foto: Privatna arhiva

"Veštačka inteligencija je postala deo opšteg diskursa i tačka interesovanja krupnog kapitala, i kao što Viktor Igo kaže - ništa nije tako moćno kao ideja čije je vreme došlo", kaže Mihailo Popesku, Beograđanin u čiju je ideju jedan od koosnivača Alibabe uložio 2 miliona dolara. Za portal Nova.rs Popesku objašnjava o kakvoj ideji se radi, osvrće se na svoj put ka vrhu, a pitali smo ga i koliko treba da brinemo zbog veštačke inteligencije.

Jer njegova ideja Questionardo upravo daje poziciju veštačkoj inteligenciji na jednom novom polju – njenu primenu u oblasti društvenih, a pre svega marketing istraživanja – ispitivanje potrošača, ispitivanje javnog mnenja… Razumeli smo da je to platforma koja će moći da pokrije istraživanje od pregleda postojećih saznanja za zadati problem, preko formulisanja pitanja koja treba postaviti, predloga ciljne grupe i okvira uzorkovanja, pa sve do analize podataka u realnom vremenu, tumačenja rezultata i ukazivanja na statistički značajne rezultate na osnovu kojih se može doneti odluka.

„Platforma se, jednostavno rečeno, ponaša kao ekspert za marketing, sociološka ili psihološka istraživanja i predstavlja alternativu tradicionalnom načinu rada u kojem naručilac ovakvih istraživanja posao poverava istraživačkim agencijama“, ističe Popesku i dodaje da je procenjena vrednost te ideje u inicijalnoj fazi 13.2 miliona dolara.

„Tržište koje mi „napadamo“ vredno je 7.9 milijardi dolara (potvrdili i eksperti iz IBM-a), i bićemo jedini na svetu sa ovim rešenjem koje je sa gledišta poslovnog modela skalabilno – to jest, naši prihodi neće zavisiti od broja zaposlenih. Tim koji radi na razvoju platforme, rešava problem koji nas je frustrirao u prethodnoj firmi (spora i skupa istraživanja, agencijski model poslovanja) i sve to je jako uzbudilo investitore iz Hong Konga, koji su već sada iskazali nameru za drugu rundu finansiranja koja će da bude značajno veća od prvobitnog uloga“, kaže Popesku.

Kako navodi, „vizija plaforme je vizija jednog ekosistema koji pokriva ceo marketing proces“ i u tom pravcu idu dalji koraci.

„Dakle ne samo istraživanje, nego i aktivacija tj. vođenje marketing kampanje koju informišu podaci. Trenutno radimo na implementaciji jednog podskupa funkcionalnosti naše platforme i taj deo procesa smo, uz moju podršku i nagovor, poverili jednoj IT kompaniji u Srbiji. Žurimo da do kraja januara investitorima pokažemo osnovnu i funkcionalnu verziju platforme kako bismo ušli u razgovor za dodatnu rundu finansiranja. Ovo bi nam pomoglo da tim proširimo sa postojećih 7 na 19 zaposlenih. Naš data science tim trenutno razvija i samu veštačku inteligenciju i njene različite aplikacije-mikroservise. Do zrelog proizvoda i moćne tehnologije trebaće nam ipak više od par meseci. Ipak, imamo plan kako da tržištu, u međuvremenu ponudimo osnovnu verziju našeg proizvoda“, otkriva nam mladi stručnjak i dodaje da su „trenutno su za njihov razvojni ogranak zainteresovane dve zemlje istočne Evrope i pregovori su u toku“.

On bi ipak voleo da razvoj platforme „trajno skući“ u Srbiji i da tu zaposli jedan broj domaćih programera. Na kraju, i on je krenuo iz Srbije.

Foto: Privatna arhiva

Beograđanin koji je došao na čelo Kembridž Analitike

Mihajlo Popesku već 10 godina živi i radi u Velikoj Britaniji, a najupečatljiviji momenat njegove biografije mnogima će biti direktorska pozicija u Kembridž Analitici. Za Nova.rs otkriva kako je izgledao put do nje.

„U Britaniju sam prvo došao na Univerzitet u Notingemu na master studije iz marketinga, i to posredstvom Fondacije za obrazovanje i kulturu NJKV Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Kasnije sam nastavio na doktorske studije iz marketinga i paralelno sa doktoratom radio kao konsultant za istraživanje tržišta, kako u Britaniji tako i u Srbiji gde su me angažovale firme poput Nordeusa i Infostuda na velikim istraživačkim projektima. Posle doktorata sam jedno vreme bio profesor na Liverpool Business School dok nisam prešao u London i počeo da radim u industriji“, niže glavne momente svog profesionalnog usavršavanja.

Marketing istraživanja, podaci i statistika bili su njegova strast, kaže.

Pročitajte još:

„Naročito su me zanimali segmentacija i modeliranje kompleksnih, često latentih i psiholoških fenomena – na primer, kako kupci donose odluke ili kako formiraju mišljenja i osećanja i šta na to utiče. Marketing istraživanja i primenjenu statistiku predavao sam na Univerzitetima u Notingemu, Lesteru i Liverpulu. Sajt Upwork.com rangirao me je kao 8 od 12,058 profesionalaca u oblasti marketing istraživanja i kao 32 od 6,472 statističara. Osim toga, duvek sam želeo da se bavim primenjenom naukom jer je u praksi ciklus istraživanja brži nego u akademiji, a uticaj koji imate na tok nečijeg poslovanja se vidi gotovo odmah. Međutim, nakon doktorata i neuspeha sa prvim pokušajem da dobijem investiciju za Questionardo, morao sam da nađem posao i to je bila profesura u Liverpulu“.

U međuvremenu Kembridž Analitika je postala globalno ime, pre svega zahvaljujući njihovom angažmanu na predsedničkim izborima u SAD i pobedi koju je Tramp ostvario.

„Meni je tada bilo nelogično da neko može da targetira pojedinačnog glasača i da mu se obrati na individualnom nivou i čak sam jednu lekciju u svojim predavanjima posvetio proučavanju Kembridž Analitike. Jedno veče sam se vratio sa posla i na LinkedIn-u video oglas za posao kod njih – i to ni manje ni više nego za poziciju rukovodioca odeljenja za istraživanja. Kada sam pročitao opis posla pomislio sam – ej, pa ovo sam ja! Prijavio sam se i oni su me ubrzo pozvali na intervju. Valja reći da sam pre toga četiri godine pokušavao da dobijem posao u industriji, ali kako sam imao srpski pasoš i kako je za mene poslodavac morao da prođe kroz torturu sponzorstva i dokazivanja da u UK i EU nema ljudi poput mene da bi me zaposlio, nije mi se baš dalo… Elem, na intervjuu u Kembridž Analitici sam imao možda najrigorozniji profesionalni test ikad i bio sam uspešan.“

Seća se kako mu je bilo zanimljivo da iz prve ruke vidi raskorak između stvarnosti, medija i javnog mnenja, projekti su mu bili zanimljivi, ali, kako kaže, nije imao priliku da vidi FB podatke o kojima su svi pričali. Ipak šest meseci nakon njegovog dolaska firma je nestala pod pritiskom javnosti.

„Da bi se tačno razumelo šta se desilo u Kembridž Analitici potreban je veći prostor, a moje svedočanstvo može da se shvati kao da branim tu firmu mojim svedočenjem, a istina je da nemam razloga da to činim naročito jer je moje kolege i mene ta firma ostavila na ulici sa po tri neisplaćene plate. U mom slučaju stvar je bila još gora jer je kolaps ove firme ugrozio i moj imigracioni status u Britaniji, ali je Rumunija stala u moju zaštitu te sam boravak u Britaniji nastavio kao građanin EU. Moja asocijacija sa Kembridž Analitikom mi je lično donela i štetu i korist. Štetu jer sam za deo javnosti postao a priori neko ko je kriv i neko sa kim ne bi trebalo imati kontakt, a korist jer sam postao izuzetno tražen, a moj profesionalni ugled, paradoksalno, porastao. U svakom slučaju to je poglavlje koje je zatvoreno samim izveštajem Britanskog ICO-a, a mene je život odveo dalje u neke mnogo bolje i perspektivnije priče.“

Questionardo jeste jedna velika, nova priča.

„Karijerno znači prelazak u preduzetničke vode, lidersku poziciju u firmi, veću odgovornost i nestanak radnog vremena. Takođe, moje vreme će sada biti raspodeljeno između izvršnih obaveza, strateškog razvoja firme i same implementacije platforme, što će biti izazov, ali ja u tome vidim priliku da učim i da se dalje razvijam. Takođe sam svestan da cela ova priča može da propadne iz niza razloga, ali radim najbolje što umem i mogu. Ako uspem, super, ako ne, i to je u redu, biće to u najgoru ruku barem naučena lekcija.“

Foto: Privatna arhiva

„Veštačka inteligencija će lečiti ljude“

Iskoristili smo priliku da mu postavimo još neka pitanja o budućnosti veštačke inteligencije i njegovog projekta.

Na koji način bi ova platforma mogla da učini svet boljim mestom?

Tehnologija na kojoj radimo će preduzetnicima, naučnicima, ali i malim i srednjim preduzećima, učiniti dostupnim istraživanja koja su do sada uglavnom velike koporacije i sistemi mogli da priušte. Ideja je da demokratizujemo istraživanja vrhunskog kvaliteta, i da smanjimo rizike tržišne utakmice za male igrače, bez obzira na to u kojoj se industriji takmiče, tako što ćemo im pomoći da donose informisane poslovne i marketing odluke zasnovane na dubinskom znanju o kupcima i tržištu. Naša platforma, zbog tehnologije na kojoj je bazirana, štedi vreme i novac. Procenjujemo da će moći da obavi čitav proces istraživanja i analize za 2-4 dana, a da same troškove projekta u poređenju sa tradicionalnim agencijama smanji za 80%. Tehnologija ne preti da istraživače koji rade u agencijama ostavi bez posla, već da im ponudi novi način rada, a konkretnije o ovom aspektu rećićemo više kada završimo razvoj naše SaaS (software-as-a-service) platforme.

Šta mislite da će sve veštačka inteligencija raditi umesto ljudi u nekoj bliskoj budućnosti? 

Veštačka inteligencija će preuzeti čitav niz repetitivnih radnji i osloboditi nas nekreativnog intelektualnog rada. Ona već sada može mnogo brže od čoveka da pronađe neke paterne u podacima i složene veze između različitih podataka koje mi kao ljudi ne bismo mogli lako ili uopšte da uočimo. Jedna od najbitnijih vesti koja je nauku pogurala čitavih 50 godina u budućnost je AlphaFold projekat Google-ovog DeepMind-a. Oni su uspeli da razviju veštački inteligenciju koja vrlo brzo predviđa kako se svaki protein savija u 3D prostoru. Proteini su izuzetno kompleksna jedinjenja koja upravljaju svim funkcijama u našem organizmu – od kontrakcije mišića, prepoznavanja svetlosti u oku, pretvaranje hrane u energiju – svi procesi na njima počivaju. Ukoliko obolimo ili imamo neku bolest, ona je verovatno uzrokovana ili greškom u proteinima, njihovim odsustvom ili prisustvom pogrešnih proteina. Da bi nam medicina pomogla, ona mora da ima snažne alate da pročita i prepozna proteine u našem organizmu. Tu nastupa pomenuta veštačka inteligencija koja ima izuzetne koristi za lečenje ljudi jer pomaže i u dijagnostikovanju i u lečenju. Znamo još da danas veštačka inteligencija ume da „rešava“ pravne sporove, prepozna i klasifikuje slike i video zapise, prepozna plagijate u tekstu, ispravi naše gramatičke greške, predloži kojim putem da idemo ili vozimo kako bismo izbegli gužvu u saobraćaju. Mi u Questionardo-u se trudimo da napravimo jedan kvantni skok i da nateramo veštačku inteligenciju da počne kreativno da misli o rešenjima za istraživačke probleme. Videćemo koliko ćemo biti uspešni u tome.

Koliko je realan scenario u kojem će se roboti u nekom momentu okrenuti protiv čoveka?

Ukoliko svu veštačku inteligenciju budemo ustrojavali po tri zlatna pravila koje je Isak Asimov postavio verujem da je takav scenario malo verovatan. Ta pravila glase: „Veštačka inteligencija ne sme da povredi čoveka ili da kroz nečinjenje dovede čoveka u opasnost. Veštačka inteligencija mora da sluša naredbe čoveka izuzev ako se te naredbe kose sa prvi pravilom. Veštačka inteligencija mora da radi na samoočuvanju, izuzev ukoliko se to ne kosi sa prvim i drugom pravilom.“ Ne smemo se bojati, ali moramo da budemo oprezni i pažljivi, a etička pitanja moraju isto biti uzeta u obzir. Veštačka inteligencija ne sme da diskriminiše i amplifikuje naše ljudske nedostatke i predrasude. Verujem da je ovo dobar početak na kojem možemo da gradimo bezbednu veštačku inteligenciju u korist čovečanstva.

***

Bonus video:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar