0
Pola godine nakon početka invazije na Ukrajinu, Putina počinje da muči ozbiljan problem.
Oštre Zapadne sankcije, koje su izazvale ozbiljan deficit visoko-tehnoloških komponenti ključnih za proizvodnju različite vojne opreme u zemlji, mogu promeniti ishod rata u korist Ukrajine i ostvariti Putinove najveće noćne more.
Ukrajina, svesna da sudbina rata zavisi od toga da li će Rusija pronaći način da ponovo dođe do mikro-čipova zapadne proizvodnje, čini sve u svojoj moći da se to ne dogodi.
Zemlja je zbog toga digla međunarodnu uzbunu i obavestila saveznike da je Kremlj već sastavio spisak za kupovinu čipova.
Na spisku se nalaze poluprovodnici, transformatori, konektori, kućišta, tranzistori, izolatori i druge komponente uglavnom proizvedene u Sjedinjenim Američkim Državama, Holandiji, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevu, Tajvanu i Japanu. To su sve one komponente koje su i Ukrajini potrebne da bi podstakla svoje ratne napore.
Poruka Ukrajine Zapadu je jasna: Ne dozvolite da se Rusi dočepaju tehnologije.
Ukrajinski premijer Denis Šmihal rekao je za „Politiko“ da je Rusiji preostala samo četvrtina hipersoničnih projektila. – To su oni projektili koji su precizni upravo zbog mikro-čipova koji ih pokreću, ali isporuke ovih čipova su zaustavljene zbog sankcija, a Rusi nemaju način da dopune zalihe.
„Politiko“ je došao do liste koju je Kremlj sastavio. Spisak je podeljen u tri kategorije i proizvodi su razvrstani po važnosti. Spisak uključuje i cene svih artikala.
Od 25 stavki za kojima Rusija najviše vapi, skoro sve su mikro-čipovi koje proizvode američke kompanije poput Intela, Marvela, Holta, Broadkoma, Mikrona, Mikročipa, Teksas Instrumentsa i drugih.
Pored američkih, tu su i čipovi japanske kompanije „Renesas“ (koja je u vlasništvu američog „IDT“) i nemačkog „Infineona“ (takođe u vlasništvu američke kompanije „Cypress“).
To je dosta komplikovanije nego što se čini.
Iako mnogi mikro-čipove povezuju sa novim tehnologijama i pametnim telefonima, ova vrsta poluprovodnika potpada pod kategoriju takozvane „robe dvostruke namene“ koja se podjednako koristi u vojne i civilne svrhe, prema međunarodnom sporazumu nazvanom „Vasenarski sporazum“, kao i nedavno donesenom zakonu u EU.
Zbog toga su pravila za izvoz ovih čipova striktnija i rigoroznija od pravila za izvoz standardnih roba i usluga.
Prema navodima „Vašington posta“, Kina je već drastično smanjila izvoz tehnologije u Rusiju (u pojedinim oblastima i obustavila). To se velikim delom desilo zbog toga što američke sankcije zabranjuju drugim zemljama izvoz robe Rusiji koja je proizvedena američkom proizvodnom opremom.
Većina fabrika čipova na svetu, uključujući one u Kini, koriste softver i opremu upravo iz SAD.
Pročitajte još
Harvardova nedavna analiza govori da je Vašington dodatno stegao obruč i drugim zemljama onemogućio prodaju svakog proizvoda Rusiji koji sadrži američku tehnologiju, softver ili se bazira na američkoj intelektualnoj svojini.
Ovo ograničenje ozbiljno ometa sposobnost Rusije da nabavi delove napredne tehnologije, kao što su biotehnologije i poluprovodnički čipovi.
Ruski vojni dronovi, na primer, zasnivaju se baš na tim tehnologijama.
Tu je i faktor interesa druge najveće ekonomije na svetu. Kina, jednostavno, nije spremna da toliko rizikuje zbog Rusije. Takođe, Kina ne može samostalno da proizvodi čipove bez Zapadne tehnologije. Analize govore da je zemlja još uvek daleko od proizvodnje sopstvenih mikro-čipova sa kineskim dizajnom.
Rusija je neupitno velika vojna sila, ali ima i Ahilovu petu.
Veliki deo njene vojne opreme se zasniva na tehnologiji i mikro-čipovima koji dolaze sa Zapada.
List „Blumberg“ navodi da se u krstarećim raketama i bespilotnim letilicama koje Rusija koristi u ratu nalazi najmanje 450 komponenti koje dolaze sa Zapada.
Kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država zaslužne su su oko 70 odsto komponenti koje se nalaze u naoružanju ovog tipa. Pored Amerike, Japan, Tajvan i članice Evropske unije su takođe obezbedile mnoge materijale.
Očajnički potezi Kremlja
Kako su u poslednjih nekoliko godina odnosi sa Zapadom sve hladniji, Rusija je pokrenula nekoliko državnih programa koji imaju cilj da stvore domaću visoko-tehnološku industriju.
Rusko Ministarstvo industrije i trgovine pripremilo je dodatne podsticaje za lokalne kompanije koje proizvode visoko-tehnološke komponente potrebne vojno-industrijskom kompleksu, navodi „Politiko“.
Problem je, međutim, što ovo nije prvi put da Rusija donosi ovakve mere, a prethodni pokušaji ovog tipa bili su bezuspešni. Uglavnom zbog široko rasprostranjene korupcije i velikog odliva mozgova, koji su ovim ratom samo dodatno pospešeni.
Nedostatak zaliha zapadnih mikro-čipova primorava Rusiju da se sve više oslanja na staru sovjetsku opremu iz skladišta.
Jedan od ciljeva sankcija jeste upravo onemogućiti Rusiji nabavku visoko-tehnoloških komponenti, što će zemlju primorati da se sve više oslanja na zastarelu opremu, dok će u isto vreme Ukrajina dobijati najsavremenije naoružanje sa Zapada. Takvom taktikom, nada se Kijev, moguće je zaokrenuti ishod rata u korist Ukrajine.
Uvek je teško predvideti buduća zbivanja, ali mnoge analize govore da bi gubitak rata značio i kraj za Putina.
Informacije vezane za trenutni rat su toliko mutne – što zbog ruske cenzure, što zbog ratne propagande koju vode obe strane – da je teško doći do pravih podataka o mnogim pitanjima vezanim za njega.
Možda vas zanima
Rusija je veliki deo svoje ratne opreme zasnovala na Zapadnim mikro-čipovima i tehnologijama. To je sada, ako je verovati analitičarima, može debelo koštati.
Zbog uskraćenog pristupa poluprovodnicima i elementima esencijalnim za funkcionisanje i proizvodnju najnaprednijeg oružja, izgledi na frontu se, na oduševljenje prvenstveno Kijeva, a zatim i Zapada, mogu promeniti.
Nedostatak čipova, sasvim izvesno, može uticati na ishod rata u Ukrajini, a ishod rata na to koliko će još Putin ostati na vlasti.
Trenutno je teško, možda čak i neozbiljno, sa sigurnošću reći kako će se završiti i jedno i drugo. To je ono što ostaje da vidimo.
(Izvori: nova.rs, Harvard Univerzitet, Vašington post, Blumberg, Politiko, CNBC)
***
***
Pratite nas i na mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
