11
Pre tačno 25 godina svet je šokirala vest o prvom kloniranom odraslom sisaru. Sada već legendarna ovca Doli mnogima je probudila nade, ali i prouzrokovala mnoga strahovanja.
Obično odmereni nedeljnik „Špigel“ mnoge je nakon vesti. Na naslovnoj strani nakon vesti o prvom kloniranom odraslom sisaru, ovci Doli, rame uz rame marširali su klonirani likovi Adolfa Hitlera, Alberta Ajnštajna i Klaudije Šifer. Sve to je iz pozadine posmatrala ovca Doli, a nad montažom se nalazio naslov: „Greh“.
Ta naslovna strana dobro ilustruje kakve reakcije je tada izazvala vest o tome da se „čovek igra Boga“, piše Dojče vele (DW).
Mnogi naučnici dugo su smatrali da je vest o kloniranju „novinarka patka“. „Ja ne verujem da se iz ćelija može klonirati embrion“, izjavio je ubrzo nakon otkrića o egzistenciji klonirane ovce nemački imunolog i genetičar Klaus Rajevski. On je na jednom kongresu izneo tezu da se radi o „zabludi u laboratoriji“. Međutim, nedugo nakon toga, pokazalo se da je zapravo taj nemački naučnik u zabludi.
Možda vas zanima
Danas, 25 godina kasnije, o Doli se i u naučnim krugovima raspravlja mnogo trezvenije. Na Institutu Roslin pri Univerzitetu Sveučilištu u Edinburgu, tamo gde je Doli i nastala, odavno se više ne obavljaju eksperimenti sa kloniranjem. Direktor instituta Brus Vajtlou smatra da je Doli uradila mnogo za širenja saznanja o biološkim dostignućima. „Doli je biologiju uvela u razgovore za doručkom ili u javnom prevozu. Biologija je bila svuda. Mislim da je to najveća zasluga ovce Doli“, kaže Vajtlou danas.
Naučna težina tog otkrića nije ležala toliko u kloniranju, to jest stvaranju genetski identične kopije jedne jedinke. Više se radilo o tome da se dokaže da ćelije koje već imaju određenu funkciju u organizmu mogu da se pretvore u matične ćelije čija uloga još nije definisana.
„Ideja o tome da se jedna ćelija može reprogramirati je jedna od ideja vodilja čitave naučne grane proučavanja matičnih ćelija“, kaže Vajtlou.
Do tada se smatralo da se ćelije mogu dalje razvijati samo ako se radio o embrionalnim ćelijama.
Strahovanja da će to otkriće podstaći masovno kloniranje ljudi nisu se obistinila. Ipak, Vajtlou smatra da je ta rasprava bila važna kako bi se unutar nauke definisali neki standardi. Endrju Kičener iz Nacionalnog muzeja u Edinburgu, gde je izložena preparirana Doli, ne veruje da će uopšte doći do kloniranja čoveka.
„Tako nešto jednostavno nema praktičnu svrhu. Osim toga, kloniranje ljudskih bića svuda u svetu je iz etičkih razloga je zabranjeno. Ja ne mogu ni da zamislim da bi to moglo da se promeni“, kaže Kičener.
To međutim ne znači da se ne klonira – posebno u komercijalnom sektoru, kod životinja sa specijalnim odlikama, poput konja za trke. Neki žele da kloniraju voljenog psa i za to su spremni da plate i do 50.000 dolara.
Naučno (i komercijalno) gledano, od kloniranja je zanimljivija metoda molekularnih makaza kojom je moguće promeniti gen ćelije i tako povećati otpornost prema nekim bolestima. Na Institutu Roslin u Edinburgu radi se na genetski modifikovanim svinjama koje su otporne na neke bolesti. Slična metoda mogla bi da se koristi i kod ljudi u lečenju nekih neizlečivih bolesti, poput AIDS-a ili nekih oblika raka.
Oko ovce Doli se u međuvremenu sve manje raspravlja. Jedino što još uzbuđuje duhove jeste njeno ime. S obzirom na to da je Doli klonirana ćelijama iz vimena, neko ko je hteo da bude duhovit ovcu je nazvao po američkoj kantri-zvezdi Doli Parton, koja je, osim po svom pevanju, poznata i po obimu grudi. Ali taj neukus ne uzbuđuje kustosa Kičenera. „Mislim da se pojam Doli u međuvremenu osamostalio od svog porekla.“
