0
Godinama su čipovi odnosno poluprovodnici ključni za fukcionisanje svih elektronskih uređaja, od frižidera do balističkih projektila. Ali tek nedavno su došli u fokus svetske javnosti.
Vašington je demonstrirao moć američke industrije poluprovodnika 2018. godine kada je Ministarstvo trgovine Donalda Trampa zabranilo kineskoj telekomunikacijskoj firmi ZTE da kupuje čipove dizajnirane u SAD. Ove mere su zamalo dovele tu kompaniju do gašenja.
Međutim, čipovi su počeli da dominiraju naslovnicama tek početkom 2021. godine kada je zbog posledica pandemije došlo do svetske nestašice poluprovodnika, koja je podstakla inflaciju i uzrokovala nestašice robe, od automobila do mobilnih telefona.
Čipovi su komadići silikona s milionima i milijardama sićušnih veza urezanih u njih. Ovi sklopovi osiguravaju računarsku snagu u gotovo svakom uređaju s prekidačem za uključivanje i isključivanje; od pametnih telefona, kompjutera preko data centara i automobila do mašina za pranje posuđa.
Kris Miler, ekspert za pitanje nestašice čipova i profesor na Tafts univerzitetu govori kako je jedan od razloga za pobedu u Hladnom ratu upravo bila tehnološka nadmoć SAD čiji su oslonac bili poluprovodnici, prenosi Klix.
„Od najranijih dana Hladnog rata, Pentagon je posvećen primeni komputerske snage u odbrambenim sistemima. Prva veća primena čipova bila je u sistemima za navođenje projektila, ali danas se koriste u svemu, od komunikacija preko senzora do sredstava za elektronsko ratovanje“, ističe Miler.
Danas se većina čipova proizvodi na Tajvanu, a Miler ističe kako je TSMC, najveća svetska kompanija za proizvodnju poluprovodnika to postigla zahvaljujući velikom obimu proizvodnje i „izuzetnom preciznošću i kvalitetom“. Dodaje da, ukoliko bi se zbog eventualnog rata prekinula proizvodnja na Tajvanu, „šteta bi se merila u stotinama milijardi dolara“.
Kina na sve načine pokušava da dostigne nivo proizvodnje sa Tajvana, ali kako ističe Miler, i dalje su daleko iza njih, ali i iza SAD i Južne Koreje.
„Osim toga, sva proizvodnja čipova u Kini danas se oslanja na mašine uvezene iz inostranstva, uglavnom iz SAD, Holandije i Japana“, dodaje Miler.
Američki predsednik Džo Bajden ima nameru da prebaci većinu proizvodnje na tlo SAD, a Miler podseća kako je 90 odsto svetske proizvodnje na Tajvanu, te da bi diverzifikacija proizvodnje bila dobra za svetsku ekonomiju.
„To je izuzetno pametan potez iz ove perspektive. To objašnjava zašto SAD, Japan i Evropa pokušavaju da ojačaju svoj položaj u lancu snabdevanja poluprovodnika“, zaključuje Miler.
***
