3
Ana Znamenskaja, generalna direktorka za razvoj kompanije Rakuten Viber, priča šta sve žene iz sveta tehnologije mogu da nauče od proslavljene direktorke modne kompanije.
Nemoguće je ne primetiti da je danas u svetu filma i televizije sve više glumica koje ostvaruju glavne uloge, uglavnom zahvaljujući Netfliksu – globalnom gigantu za striming filmskog sadržaja. Osim toga, žene su sve češće viđene i u rediteljskoj stolici. Po navodima Anenberg Inkluziv Inicijative Univerziteta Južne Kalifornije koja prati statistiku diverziteta u Holivudu, Netfliks je značajno doprineo tome što se broj filmova koji su potpisale žene udvostručio tokom prošle godine. Od ostvarenja „Narandžasta je novo crna“ do „Kako se izvući sa ubistvom“ umešnost žena u svetu filma ispred i iza kamere je priznata stvar – a slično se očekuje i na tehnološkoj sceni.
Dugo kritikovana zbog zanemarljivog procenta žena, tehnološka industrija i dalje podrazumeva da su one primorane da se prilagođavaju ambijentu u kome glavnu reč vode muškarci. Žene čine tek 28% (u Majkrosoftu) do 42 (u Amazonu) od ukupnog broja zaposlenih u najvećim svetskim tehnološkim kompanijama, poznatijim kao GAFAM, po podacima Statiste. Doduše, ove brojke mogu zavarati.
Pročitajte još:
U smislu realnih radnih mesta u sferi tehnologije, ovaj procenat je zapravo mnogo niži, gde žene zauzimaju tek 1 od 4 tehnoloških uloga u firmama čiji su podaci o zaposlenju po polovima dostupni javnosti. Zbog toga se uprošćeni prikaz muških „tehno-gikova“ sa okruglim naočarima, šorcevima i japankama koji sanjaju o ženskoj pažnji i najčešće vezuje za tehnološku industriju – stereotip koji je, iako kritikovan, donekle i tačan.
Ono što takođe ne bi trebalo da važi za ovu situaciju je da bi žene trebalo pošto-poto da se adaptiraju na ovakvu mušku sredinu kako bi u njoj napredovale. Naravno, određeni nivo adaptacije je potreban, kao i u brojnim drugim životnim oblastima; ali – da bi žene zaista napravile pravi proboj u svetu tehnologije moraju da budu svesne svojih jedinstvenih kvaliteta, kao što je to bio slučaj u Holivudu. Dug je spisak uzora koje bi mogle da ih inspirišu. Uzmimo primer Anđele Arends, nekadašnje potpredsednice Epla i generalne direktorke Barberi Turning. Ova poslovna žena skromnog porekla iz Indijane transformisala je Barberi od zastarele britanske modne kuće u senzacionalni pojam globalnog luksuza.
Tokom njenog rukovođenja Barberijem vrednost kompanije skočila je sa 2 milijarde funti na preko 7 milijardi. Arendsova je bila najbolje plaćena od svih generalnih direktora kompanija iz Ujedinjenog kraljevstva 2012. godine po izveštaju CNN Mani (bez obzira na pol), sa prihodom od 26,3 miliona dolara. To joj svakako nije pošlo za rukom time što je suzbijala svoju posebnost i ispunjavala uloge koje su drugi očekivali od nje. Arends je shvatila da nova generacija kupaca – milenijalci – u Barberiju vide neatraktivan, propadajući brend koji pod hitno treba modernizovati pomoću novih tehnologija.
Ma koliko ona smatrala važnim spajanje tehnologije i mode – po uzoru na Epl i druge koji su tehnologiju uveli u sve druge aspekte savremenog života – bilo joj je jasno da se duh vremena milenijalaca ponajviše ocrtava u pojmu autentičnosti. Hipsterska protivkultura tog vremena je bila mogući pretendent na vlasništvo svega što je imalo prizvuk „starinskog“, ali je potreba za nečim istinskim i opipljivim u svetu u kome Instagram filteri i elektronske knjige bivaju dominantni postala – sveopšta. U tom pogledu, Arends je primetila važnost održanja iskonskog identiteta Barberijevog brenda. Njen posao je bio usresređen na uspostavljanje osetljive ravnoteže između starinskog i modernog, formule koja će Barberi lansirati u 21. vek. I tako, umesto da izbacuje još futurističkih kolekcija, Arends – žena iz američke provincije – isticala je Barberijeve tradicionalne britanske luksuzne kreacije, a naročito ikonični mantil. Starinski „začin“ njene formule uspeha bio je usresrediti se na odevne predmete, dok će futuristički aspekt će pružiti – tehnologija.
Barberijev novi sajt kreiran je tako da se obraća kupcima iz redova milenijalaca i nastupajućih generacija „Z“ putem sadržaja brenda koji bi ih emotivno pokrenuo – kao što su muzika, film, nasleđe i pripovedanje. Još jedan uspeh takve kreativnosti ogledao se u tome što je kupcima omogućeno da poručuju modele pravo sa modne piste – gest bez presedana u istoriji mode. U centralnoj Barberijevoj radnji u Londonu, svakog posetioca će impresionirati džinovski LED ekran od 12 metara visine na kome se uživo „strimuju“ modne revije, kao i prodavci koji koriste iPadove umesto kasa. U svakom artiklu se nalazi RFID čip koji se može očitati na ekranima ili ogledalima. Kada kupac pokupi komad garderobe, RFID čip aktivira najbliži ekran ili ogledalo na kome će biti očitan opisni multimedijalni sadržaj tog artikla.
Ovo vam možda neće zvučati tako impresivno danas, ali ranih 2010-ih je to bilo potpuno fascinantno. Arendsova je uspešno izvela Barberi iz zaostalosti zahvaljujući njenoj jedinstvenoj viziji i ličnom ukusu, uspešno spajajući ženski prefinjenu industriju mode sa konkretnom tehnologijom. Njen duh i pristup bi trebali da budu inspiracija ženama koje streme ka tome da osvoje mesta od važnosti u svetu tehnologije. U tom smislu – cilj se ne može ogledati u tome da se zauzme stereotipan ženski stav ili „nežniji“ pristup – već ličnoj kreativnosti, jedinstvenosti i bez bojazni za svoja dela. Žene bi morale da iskoriste svoj ceo potencijal kako bi razbile sistem prepreka i predrasuda, a ne da svoju ličnost ostave sa druge strane kancelarijskih vrata. Jednom kada se to bude desilo, videćemo još veći broj žena na najvišim pozicijama u svetu tehnologije – kao što se to desilo i u filmskoj industriji.
O autorki:
Ana Znamenskaja je globalna direktorka za razvoj kompanije Rakuten Viber. Zadužena je za globalni marketing, razvoj proizvodnih usluga, poslovanja, odnosa sa javnošću i opštu analitiku – vodeći računa o interesima korisnika i stvaranju inovativnih rešenja podstaknutih njihovim potrebama. Pre pristupanja kompaniji Rakuten Viber, bila je glavna menadžerka tržišta za Apple Services, vodila računa o poslovanju i rezultatima App Storea, iTunesa, Apple Musica i iClouda.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
