30
Stručnjaci Instituta industrijskih nauka Univerziteta u Tokiju saopštili su da su izradili robotski prst pokriven ljudskom kožom, koju su odgojili na njemu samom. To je bitan korak ka proizvodnji uverljivih prostetičkih naprava sa integrisanim ljudskim tkivom, a dalje u budućnosti i hibridnih entiteta koji se sastoje od žive i nežive materije.
Saopštenje s najuglednijeg japanskog univerziteta o tome da je konstruisan prvi robotski prst sa pravom ljudskom kožom prenelo je mnogo medija u svetu ranije tokom ovog meseca, ali često u skraćenoj verziji, bez pravog razumevanja za njegov smisao.
Pročitajte još
Zaposleni u novinskim agencijama, naime, zabeležili su činjenicu da su metalni i plastični kosturi robota do sada prekrivani silikonskom kožom, te da je novitet u tome što je ovde reč o ljudskoj koži, koja može da se obnavlja i zarasta, što je tehnološki napredak u smislu da će zahvaljujući njoj biti izbegnut problem koji „muči“ androide – cepanje silikonske kože koje zahteva često krpljenje.
Ne samo to, pisali su pojedini mediji, već bi tehnike produkovanja ćelija ljudske kože koje razvila laboratorija profesora Šođi Takeućija mogla da olakša i transplantaciju kože kod ljudi koji su pretrpeli opekotine.
Neki strani mediji, međutim, odlučili su se da u potpunosti ignorišu tu vest iz dalekoistočne carevine, moguće stoga što se im se postignuće japanskih stručnjaka činilo bizarnim, ili stoga što je fotografija famoznog robotskog prsta delovala neugledno.
To je nesumnjivo greška, jer je robotski prst prekriven ljudskom kožom koja je uzgojena na samom postolju koje funkcioniše kao kost (a ne odvojeno) i može da se sama obnavlja, iako se laički gledano čini sitnicom, zapravo nije mali korak ka integraciji ljudskog tkiva s neorganskom materijom – korak ka stvaranju hibrida između čoveka i mašine, kakav je, recimo, bio kiborg Robokap, junak istoimenog naučnofantastičnog filma režisera Pola Verhofena.
Jer, u medijskim izveštajima o robotskom prstu s ljudskom kožom izostala je činjenica da je isti istraživački tim 2018. godine uspeo da konstruiše jednostavnog minijaturnog robota u obliku prsta koji podiže i spušta predmete zahvaljujući pravom organskom mišiću nakalemljenom na njegov plastični kostur, odnosno, činjenica da se već neko vreme ozbiljno radi na tome da se sa neorganskom materijom integriše ne samo koža, već i mišići.
Japanski stručnjaci su tada primenili novu tehnologiju kultivisanja mišićnih ćelija zahvaljujući kojoj su u znatnoj meri rešeni problemi nedostatka snage i brzog odumiranja mišića pričvršćenih za plastiku koji su do tada postojali.
scientists from Japan are bringing us one step closer by crafting living human skin on robots. The method developed, presented June 9 in the journal Matter, not only gave a robotic finger skin-like texture, but also water-repellent and self-healing functions. why ❗️ pic.twitter.com/V1gkeOvgeK
— THE Seeker (@THEseek32477697) June 11, 2022
Tehnički izazovi za puno integrisanje ljudskog tkiva s neorganskom materijom, odnosno, mašinskim i električnim sklopovima, međutim, i dalje su ogromni, pa je proizvodnja kiborga kakvi se mogu videti na bioskopskim platnima još uvek daleko.
Na primer, kada je u pitanju dalji razvoj tehnologije za integraciju kože s neorganskom materijom, japanskom istraživačkom timu predstoji rad na tome kako obezbediti dotok krvi ćelijama kože koje su odgajili na neorganskom kosturu i kako među njih uneti znojne žlezde i folikule dlake da bi se stvorilo tkivo koje je u potpunosti identično ljudskom.
Možda vas zanima
No, zahvaljujući prodorima koje su postigli profesor Takeući i njegove kolege iz Odeljenja za mehaničke i biofunkcionalne sisteme Instituta industrijskih nauka, koji zajedno vrše istraživanje u oblasti biorobotike (polja koje spaja kibernetiku i bioinženjering), za početak se može očekivati izrada protetičkih naprava uverljivog izgleda, sa ljudskom kožom i mišićima.
Inače, precizno rečeno, u biorobotici se za ono što nastoje da razviju profesor Takeući i njegove kolege preferira izraz „biohibridni robot“, a ne „kiborg“, jer ovaj drugi obično sugeriše da je reč o nadomeštanju funkcija ljudskog organizma pomoću mašinskih i elektronskih komponenti, dok „biohibridni robot“, obrnuto, podrazumeva da živo tkivo nadopunjuje ili pruža određenu prednost neorganskim sklopovima koju oni sami po sebi nemaju.
Konkretno, prava organska koža i mišići osetno su fleksibilniji od veštačke silikonske kože i metalnih i plastičnih komponenti koje tvore skelet u robota. Oni su takođe mekši, pa su, u slučaju da humanoidni robot (android) dođe u sudar sa ljudima, posledice po ove druge blaže.
***
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
