0
Ako ste mislili da je internet kakav znamo vrhunac tehnološkog napretka, varate se.
Do sada su već postojale dve verzije interneta. Prvo se pojavio Web 1, koji je služio samo za čitanje. Njegova suština je bila puka razmena informacija i nije bilo nikakve interakcije između posetilaca i onoga što na internetu postoji.
Tokom dvehiljaditih je evoluirao u Web 2.0 koji nije samo za čitanje, već i za pisanje. Ova verzija je omogućila da imamo interakciju sa onim što vidimo onlajn i omogućava većinu alata koje danas koristimo. Od društvenih mreža, preko lajkova i komentara, pa sve do klauda.
Sada ulazimo u novu eru. Treću po redu. Nju zovemo Web3 i usko je povezana sa blokčejnom, kriptovalutama, veštačkom inteligencijom i virtuelnim svetovima. Zvuči veliko i jeste, ali to ne znači da će internet kakav znamo biti deinstaliran i zamenjen novom verzijom. Umesto toga, radi se o dodatku na ono što već koristimo.
Najveći deo veba je danas centralizovan i oslanja se na poverenje nekoliko institucija ili privatnih kompanija koje bi trebalo da deluju u najboljem interesu javnosti, poput Fejsbuka ili Gugla.
Recimo da, primera radi, igrate neku web2 igru. Progres koji ste ostvarili i sve opcije koje ste otključali su direktno vezane za vaš nalog. Ako programer igre obriše vaš nalog, gubite sve. Web3 omogućava direktno vlasništvo nad ovakvim stvarima preko nezamenljivih tokena (NFT). Niko, čak ni programeri igre, nemaju moć da vam oduzmu vlasništvo.
Web3 je decentralizovan i na njemu, pored čitanja i pisanja, možete posedovati stvari. U svojoj srži, Web3 se oslanja na blokčejn, NFT i kriptovalute kako bi vratio moć korisnicima u formi vlasništva.
Ovaj još uvek maglovit koncept mnogi definišu kao srednji put. Put na kom nas ne sputavaju velike kompanije poput Gugla, Fejsbuka ili Majkrosofta, ali ni vlade i različite institucije širom sveta.
O tome šta nam ovaj „srednji put“ sve donosi razgovaramo sa Dr Emilijom Vuković, predsednicom Srpske blokčejn inicijative. Ona će učestvovati na SPLET Tech konferenciji o inovacijama i preduzetništvu 10. oktobra u Domu sindikata. Konferencija se održava u organizaciji dva projekta podržana od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID): „Srbija Inovira“, koji sprovodi ICT Hub, i „Preduzmi ideju“ Inicijative Digitalna Srbija.
***
-Vi ste doktorka medicine koja radi doktorsku disertaciju na temu primene blokčejna u zdravstvu, predsednica ste Srpske blokčejn inicijative i bavite se webom 3. Otkud tako zanimljiv spoj?
Taj spoj je nastao kao rezultat mog rada u oblasti menadžmenta u zdravstvu, što je bila i tema mojih master studija, a kasnija sam svoje znanje dopunila i masterom iz računarskih finansija. Kako su se pozicije u mojoj karijeri smenjivale, došla sam u kontakt i sa blokčejn tehnologijom, u kojoj sam prepoznala veliki potencijal u medicinskoj i farmaceutskoj industriji.
Posle velikih prilika i stručnih ljudi iz web3 industrije koji su mi omogućili da sa njima saradjujem, odlučila sam se da posvetim svoje vreme dodatnom razumevanju ove tehnologije i njene primene u kontekstu razvoja poslovanja. Nakon 6 godina u industriji mogu reći da tehnologija i dalje evoluira i postaje sve kompatibilnija.
-Kada kažemo „blokčejn“, prva asocijacija ljudima su kriptovalute, ali ova tehnologija ima mnogo širu primenu od toga. Možete li nam reći gde sve ova tehnologija može da se primeni?
Tačno je da se blokčejn široko koristi kao osnovna tehnologija za kriptovalute jer omogućava sigurne i decentralizovane transakcije, uklanjajući potrebu za posrednicima kao što su banke. Osim toga, omogućava da rukovodite svojim sredstvima.
Blokčejn se može koristiti za praćenje i proveru autentičnosti proizvoda u lancu snabdevanja. On osigurava transparentnost, eliminiše falsifikovanje i smanjuje mogućnost prevare, obezbeđujući nepromenljivu evidenciju o svakoj transakciji koja se može revidirati. Ovo je vrlo važna primena koja se koristi u zdravstvenoj i farmaceutskoj industriji kada treba dokazati poreklo nekog leka ili proizvoda.
Ova tehnologija takođe omogućava kreiranje i izvršenje samoizvršnih ugovora poznatih kao ’pametni ugovori’. Ovi ugovori automatski pokreću i primenjuju odredbe i uslove utvrđene u njima, osim toga blokčejn nam omogućava bezbedno upravljanje i verifikaciju digitalnim identiteta.
Pruža pojedincima kontrolu nad njihovim ličnim podacima i pomaže u sprečavanju prevare sa identitetom. Može poboljšati sigurnost i interoperabilnost zdravstvenih podataka. Omogućava pacijentima, zdravstvenim radnicima i istraživačima da bezbedno pristupe i dele medicinsku dokumentaciju, obezbeđujući privatnost i integritet podataka. Zatim tu su decentralizovane aplikacije, IoT, dokaz indetiteta i mnoge druge upotrebe gde može biti izuzetno benefitaran za poslovanje.
Važno je istaći da ne ulažete u kriptovalute ako se prethodno niste detaljno edukovali. Laka i brza zarada ne postoji, već je u pitanju investicioni proces, isti kao i da ulažete u neka druga sredstva.
-Pojedine analize govore da blokčejn tehnologija ima potencijala da transformiše zemlje u razvoju. Kako i koliko Srbija koristi taj potencijal?
Sproveli smo veliku komprehensivnu studiju koja je pokazala da zemlje u razvoju mogu imati ogromne benefite od primene blokčejna u različitim sferama.
Naše istraživanje je pokazalo da živimo u eri kada je od ogromnog značaja da održimo sopstveni tehnološki suverenitet. Ovaj pojam se odnosi na državu ili organizaciju koja ima kontrolu nad sopstvenom tehnološkom infrastrukturom i ne zavisi od strane tehnologije ili kompanija.
Tehnološki suverenitet omogućava zemlji da zadrži kontrolu nad svojom kritičnom infrastrukturom i osetljivim podacima, podstiče i podržava domaće tehnološke kompanije koje mogu da dovedu do otvaranja novih radnih mesta i ekonomskog rasta. Takođe omogućava zemlji da donosi sopstvene odluke o tehnologiji koju koristi i kako je koristi, umesto da zavisi od stranih kompanija ili tehnologije.
Ulaganje u domaće istraživanje i razvoj može dovesti do novih tehnologija i intelektualne svojine koje se mogu koristiti za kreiranje novih proizvoda i usluga koje generišu ekonomsku korist.
Pročitajte još
Konačno, snažan domaći tehnološki sektor može pomoći zemljama da budu konkurentnije na globalnoj sceni. Verujem da naša zemlja ima ogromne ljudske resurse i potencijale koji se ogledaju u izuzetnim stručnjacima koji dolaze sa našeg podneblja, a koji su globalno prepoznati.
Verujem da je dobra strategijska egzekucija poslednji korak koji nam nedostaje da postanemo svetski lideri u pružanju usluga koje se oslanjaju na blokčejn.
-Blokčejn je deo Weba3, o kom ćete govoriti na ovogodišnjoj SPLET konferenciji. Šta nam možete reći o sledećoj generaciji interneta?
BIlo bi pretenciozno da govorim o budućnosti sa velikom sigurnošću, ali mogu vam reći koja su očekivanja od strane stručnjaka po ovom pitanju. Web 4.0 bi se mogao okarakterisati impresivnim i međusobno povezanim virtuelnim okruženjima, korisnici bi mogli da se bave digitalnim sadržajem i komuniciraju sa drugima u deljenim virtuelnim prostorima.
Algoritmi veštačke inteligencije bi mogli da se iskoriste za stvaranje visoko personalizovanih internet iskustava koja su svesna konteksta.
Veštačka inteligencija i deep learning bi nam mogli omogućiti sveobuhvatniju obradu podataka i detaljnije analize. Tempo tehnoloških inovacija i pravac kojim se ona kreće zavise od različitih faktora, uključujući razvoj novih tehnologija, zahteve korisnika i društvenih razmatranja.
Vrlo rado bih pozvala sve koji žele da nauče više o Web3 tehnologiji, ali i drugim inovativnim tehnologijama, da nam se pridruže na Spletu 10. oktobra gde će imati kontakt sa velikim brojem stručnjaka koji će podeliti svoje iskustvo.
Pored toga, pozivam vaše čitaoce da prate rad našeg Odličan 3 superklastera za Web3 i blokečjn tehnologiju kroz koji ćemo imati veliki niz edukativnih aktivnosti koje su potpuno besplatne.
-Imate globalno iskustvo u novim tehnologijama. Kakva je pozicije Srbije kada je u pitanju trojstvo – blokčejn, web3 i veštačka inteligencija?
Svake godine preko 3500 studenata diplomira na inženjerskim fakultetima u Srbiji, naši stručnjaci su napravili vanserijske uspehe u svetu, osnivači su kompanija koje su vredne preko milijardu dolara u ovom trenutku, imamo startape koji su digli višemilonske iznose u investicijama, svetske kompanije su akvizirale naše timove, imamo kompanije koje se bave ulaganjem i mentorisanjem startapa.
Verujem da nam je potrebno usmereno vođstvo i da zaista možemo da se pozicioniramo kao globalni lideri, imamo resurse, znanje i kapacitete sada je neophodno da budemo prepoznati.
-Koji su to izazovi sa kojima se susreću kompanije koje se bave Webom3 u Srbiji?
Rekla bih da su izazovi uglavnom vezani za nedostatak kapitala i nedovoljnu primenu zakona u praksi. Neophodna nam je jasna standardizacija pojmova i smernice koje će nam omogućavati bolje poslovanje i osnaživanje ekosistema.
Projektima kao što je superklaster, uvezaćemo kredibilne predstavnike industrije sa akademskom zajednicom i naučno tehnološkim centrima, kako bismo u sinergiji napravili temelj na kome se može izgraditi jedan zdrav ekosistem, a za to nam je naravno neophodna i podrška države.
– Kažu da je Web3 usko povezan sa veštačkom inteligencijom, koja trenutno doživljava svoju ekspanziju. Kako bi kombinacija ta dva mogla da se primeni u zdravstvu? Da li bi, primera radi, mogla da skrati liste čekanja i ubrza dijagnostiku opasnih bolesti?
Web3 i AI mogu da dopunjavaju jedno drugo na različite načine, s tim što moram reći da u velikom broju slučaja ono što danas smatramo veštačkom inteligencijom je zapravo mašinsko učenje.
Web3 platforme često koriste pametne ugovore, koji su samoizvršni ugovori sa unapred definisanim pravilima i uslovima. Algoritmi veštačke inteligencije mogu da se integrišu u ove pametne ugovore, kako bi se omogućilo automatizovano donošenje odluka, prediktivna analitika ili čak autonomni agenti.
Uz saglasnost korisnika, AI algoritmi mogu da pristupe i analiziraju podatke iz različitih izvora koji se šire širom veba, omogućavajući sveobuhvatnije i raznovrsnije skupove podataka za obuku i poboljšanje AI modela. Kako web3 sistemi postaju složeniji i međusobno povezani, AI algoritmi mogu pomoći u upravljanju i procesima donošenja odluka.
Analizom velikih količina podataka i identifikovanjem obrazaca ili anomalija. Kombinacija decentralizovane infrastrukture i AI tehnologija se može primeniti i u zdravstvenoj inudstriji u različitim oblicima, pogotovo u boljem dijagnostikovanju bolesti.
Moram istaći da je moj lični stav taj da nikada ne smemo isključiti stručnjake i lekare iz procesa dijagnostikovanja i lečenja jer lečimo čoveka, a ne bolest, i svakom pacijentu je neophodan personalizovan pristup.
Možda vas zanima
-Ujedinjeni Arapski Emirati su 2017. imenovali prvog ministra za veštačku inteligenciju. Vaša kompanija Agile Dynamics Tech posluje na Bliskom istoku. Koje su to lekcije koje bi Srbija mogla da nauči od Emirata u tom kontekstu?
AD Tech se bavi isključivo Web3 konsaltingom i da ste me pitali šta oni mogu naučiti od nas, spisak bi bio poduži, a mi od njih možemo naučiti kako da budemo vešti u korišćenju svojih potencijala na pravi način, u smislu da moramo ići u korak sa globalnim potrebama i pronaći način kako da budemo atraktivna destinacija za strane investitore, dok istovremeno dajemo prioritet lokalnom ekosistemu i negujemo naše stručnjake.
Dakle, pružanje prilika i negovanje lokalnog ekosistema iznad svega, a zatim omogućiti ulaganja stranih i domaćih investitora koji će nam omogućiti da se globalni prozivodi prave baš u Srbiji, dok se naša infrastruktura i održava kod nas.
-Analize kažu da je Estonija zemlja predvodnica kada su u pitanju nove tehnologije, a naročito web3. Šta bismo mogli da naučimo od te baltičke zemlje?
U Estoniji se, prema mojim saznanjima, 99% svih državnih usluga pruža onlajn, 98% medicinskih recepata se izdaje digitalno, a skoro 99% stanovništva ima elektronski ID.
Estonija je na vodećem mestu u digitalnim javnim uslugama u Evropskoj uniji, prema Indeksu digitalne ekonomije i društva Evropske komisije za 2021.
Međuamerička razvojna banka je objavila izveštaj u kom analiziraju glavna dostignuća u digitalnoj upravi koja je ta zemlja postigla. Ono što bih istakla jeste koncept u kome je povezivanje ministarstava, podataka i ljudi od ključnog značaja za poslovanje i održavanje funkcionalnosti jedne zemlje.
Lekcija koja se može naučiti iz njihovog primera, a koja može biti i dobar zaključak našeg današnjeg razgovora jeste, da je neophodno da prilagođavamo tehnologiju i regulative, da se moramo odlučiti ili da tehnologiju prilagođavamo smernicama, pravnim ekonomskim i sociološkim smernicama koje su nam date ili da regulative oblikujemo prema specifikaciji tehnologije.
Ali jedno je sigurno, krajnji cilj mora biti da je tehnologija na usluzi građanima.
***
BONUS VIDEO: Da li je u Srbiji zaživelo tržište kripto valuta?
