EU se sprema da promeni internet: "Akt o digitalnim tržištima" stupio na snagu

Savet EU i Evropski parlament postigli su dogovor o Aktu o digitalnim tržištima zajedno s Aktom o digitalnim uslugama u martu ove godine. Reč je o dve važne uredbe kojima EU želi da nametne stroža pravila i veću odgovornost digitalnim platformama za koje tvrdi da su postale svojevrsni "privatni regulatori".Sprovođenje Akta o digitalnim tržištima počinje za šest meseci. Ključni pojam u Aktu je “nadzornik pristupa” digitalnom tržištu. Nakon što se počne s primenom u maju sledeće godine, potencijalni nadzornici pristupa koji dosegnu pragove utvrđene Aktom o digitalnim tržištima moraju obavestiti Komisiju o svojim osnovnim uslugama platforme u roku od dva meseca, do 3. jula 2023. godine.Komisija zatim ima 45 radnih dana da proceni da li je predmetni preduzetnik dosegnuo te pragove i da mu utvrdi status nadzornika pristupa, najkasnije do 6. septembra sledeće godine. Pošto taj status bude utvrđen, nadzornici pristupa imaće šest meseci da ispune zahteve iz Akta o digitalnim tržištima, a najkasnije do 6. marta 2024. godine.Aktom su definisani kriterijiumi na temelju kojih će se određivati koje bi internet platforme trebalo da dobiju status nadzornika pristupa. Reč je o digitalnim platformama koje osiguravaju bitnu vezu između poslovnih korisnika i potrošača, a taj im položaj može omogućiti da preuzmu ulogu neke vrste zakonodavca, to jest da sami određuju pravila, zbog čega nastaju i uska grla u digitalnoj ekonomiji.Kako bi se rešila ta pitanja, Aktom o digitalnim tržištima utvrđuje se niz obveza koje će oni morati poštovati, kao i ponašanje koje će im biti zabranjeno.Nadzornici pristupa u digitalnim svetu predstavljaju ono što su u stvarnom svetu putevi, mostovi, aerodromi.Status nadzornika pristupa dobiće preduzeća koja upravljaju jednom ili više tzv. „osnovnih usluga platforme” navedenih u Aktu o digitalnim tržištima.

Reč je o sledećim uslugama: usluge internetskog posredovanja, npr. trgovine aplikacijama, internetski pretraživači, usluge društvenih mreža, određene usluge slanja poruka, usluge platformi za razmenu videozapisa, virtualni pomoćnici, internetski preglednici, "cloud computing" usluge, operativni sistemi, internetske platforme za trgovanje i usluge oglašavanja.Tu je reč uglavnom o američkim tehnološkim divovima Apple, Amazon, Google, Facebooka i Microsoft, koji su zbog svoga položaja na tržištu praktično neizbežni.Preduzeće će dobiti status nadzornika pristupa ako ima znatan uticaj na unutrašnje tržište, što znači, ako ostvaruje godišnji prihod na nivou Unije jednak ili veći od 7,5 milijardi evra tokom svake od poslednje tri finansijske godine ili ako je njegova prosečna tržišna kapitalizacija ili jednako vredna, fer tržišna vrednost iznosila najmanje 75 milijardi evra u poslednjoj finansijskoj godini, te ako pruža istu osnovnu uslugu platforme u najmanje trima državama članicama.Potom, dobiće status nadzornika pristupa ako pruža osnovnu uslugu platforme koja je važna tačka pristupa putem koje poslovni korisnici dolaze do krajnjih korisnika, odnosno ako pruža osnovnu uslugu platforme koja u poslednjoj financijskoj godini ima najmanje 45 miliona mesečno aktivnih krajnjih korisnika koji imaju poslovni nastan ili se nalaze u Uniji te najmanje 10.000 godišnje aktivnih poslovnih korisnika koji imaju poslovno ustrojstvo u Uniji.U Aktu o digitalnim tržištima utvrđen je popis dopuštenih i zabranjenih poslovnih praksi koji će nadzornici pristupa morati primenjivati u svakodnevnom poslovanju kako bi se osigurala pravednost i otvorenost digitalnih tržišta.Prema Aktu o digitalnim tržištima nadzornici pristupa neće, između ostalog, smeti povoljnije rangirati vlastite od sličnih proizvoda i usluga koje na njihovim platformama nude treće strane, sprečavati korisnike da izbrišu predinstalirani softver ili aplikaciju, kao ni pratiti krajnje korisnike izvan osnovne usluge platforme nadzornika pristupa u svrhu ciljanog oglašavanja ako nije dana stvarna privola.

Ako nadzornik pristupa primenjuje prakse kao što su davanje prednosti vlastitim uslugama ili sprečavanje poslovnih korisnika njegovih usluga da dođu do potrošača, to može sprečiti tržišno takmičenje, što dovodi do manje inovacija, niže kvalitete i viših cena.Kad nadzornik pristupa provodi nepoštene prakse kao što su nametanje nepravednih uslova za pristup vlastitoj trgovini aplikacija ili sprečavanje instaliranja aplikacija iz drugih izvora, potrošači će verovatno morati platiti više, odnosno biće zapravo lišeni onih pogodnosti koje bi imali od alternativnih usluga.Akt o digitalnim tržištima sprovodiće se pomoću nadzorne strukture u okviru koje će Komisija biti jedina zadužena za provedbu pravila – u tesnoj saradnji s telima u državama članicama EU.Komisija će moći izricati penale i novčane kazne u iznosu od najviše 10 odsto globalnog prihoda preduzeća, a do 20 odsto u slučaju ponovljenog kršenja pravila. U slučaju sistemskog kršenja pravila Komisija će moći odrediti mere obvezne promene ponašanja ili strukturne prilagodbe, potrebne za učinkovito pridržavanje obveza, uključujući zabranu daljih preuzimanja.(Hina)****

BONUS VIDEO: Fejsbuk, Instagram i Vocap: Pali i živci i akcije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=fejsbukinstagramivocappaliiivciiakcije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2508286"]