Treniranje alata veštačke inteligencije sa javno dostupnim autorskim delima je trenutno goruća tema i jedno od glavnih etičkih pitanja. I dok mnogi uživaju benefite generativne veštačke inteligencije, postavlja se pitanje kako će se to odraziti na budućnost umetnika i kreatora.
Bitka u krajnju ruku deluje neravnopravna – mašina za određeno vreme ima kapacitet da prođe i analizira više radova nego što čovek može da pogleda za ceo život. Zato i ne čudi što je veštačka inteligencija za relativno kratak period dostigla nivo koji može da navede mnoge da pomisle kako je reč o ljudskom delu.
Svaki umetnik takođe crpi inspiraciju iz pređašnih iskustava i okruženja, ali je glavni fokus na ličnom pečatu autora. Nedostatak kreativnosti i inovativnosti su glavne prepreke AI alata i ujedno glavni argument kreatora protiv sadržaja koji stvara veštačka inteligencija. Međutim, ukoliko pak dođe do nivoa u kome je teško razlikovati delo čoveka od robota, to bi značilo da su ljudske emocije i kreativnost ništa drugo do skup ispreplitanih, složenih i nama još nedokučivih algoritama.
Nekada je bilo nezamislivo da će postojati način da se ljudski glas klonira i upotrebi u skroz drugom kontekstu. Greg Martson, britanski glasovni glumac, na sajtu Vimbldona je naišao na svoj glas koji izgovara reči koje on nikada nije rekao. Ispostavilo se da je na osnovu razgovora sa IBM-om 2003. godine, pomoću veštačke inteligencije napravljen sintetički glas koji može da izgovori bilo šta. On jeste dao saglasnost da snimak može da se koristi na više načina, ali u to vreme nije mogao ni da zamisli ovakav scenario, piše Njujork Tajms.
Kreatori sadržaja, uveliko svesni opasnosti, već su krenuli da pružaju otpor. Umetnici brišu svoj rad sa društvene mreže X (Tviter), nakon što je kompanija objavila da će podaci sa platforme biti korišćeni za treniranje AI. Američki mediji popout Njujork Tajmsa i Si-En-Ena su blokirali pristup AI četbotovima i onemogućili im da „skrejpuju“ sadržaj. Džordž R.R Martin i drugi istaknuti pisci su tužili OpenAI zbog navodnog kršenja autorskih prava korišćenjem njihovih knjiga zarad treniranja modela.
I dok se tvorci kvalitetnog materijala bore za svoja prava, internetom bukti epidemija lažnih i generičnih sadržaja kreiranih pomoću veštačke inteligencije – od sajtova, novinskih članaka i muzike, do kompletno napisanih knjiga.
Glavni izazov će biti pronaći pravni okvir koji će zaštititi interese samih kreatora. Evropska Unija već razmatra prvi set restrikcija veštačkoj inteligenciji koji bi zahtevao transparentnost generativnih AI alata, odnosno navođenje izvora korišćenih prilikom treniranja.
Međutim, čini se da i transparentnost nije dovoljna kako bi potpuno zadovoljila obe strane. Tim Friedlander, predsednik Nacionalne asocijacije glasovnih glumaca, navodi da glumci imaju pravo na određenu novčanu naknadu, kao i da slobodu da odluče da li žele da njihov glas završi kao AI model.
Ovaj trend u kome AI eksploatiše radove drugih bi mogao negativno da se odrazi na motivaciju kreatora da objavljuju sadržaj javno, jer niko ne želi da hrani konkurenciju koja će ga sutra „zameniti“. Neizbežno je da će novi AI alati povećati produktivnost i u mnogome olakšati život, međutim, za opšte dobro je da se uspostaviti okruženje gde će kreativan rad moći da dođe do izražaja i biti zaštićen pravnim okvirima.
***
BONUS VIDEO: