1
Programski kod je jezik savremenog sveta, a oni koji ga dobro razumeju i pišu, čini se da bez mnogo muke uživaju u svim beneficijama „najunosnijeg“ posla 21. veka.
Piše: Milan Srdić
Potražnja za programerima je izuzetno velika, a oglasi za posao preplavljeni ponudama sa vrtoglavim platama.
Uz različite IT akademije koje obećavaju posao i platu iz snova „preko noći“, iako nemate predznanje, računarsku pismenost i akademsko obrazovanje, nije ni čudo što se sve više ljudi opredeljuje za programiranje kao buduću profesiju koja nudi sigurnu budućnost i finansijsku stabilnost.
Realnost je ipak malo drugačija.
Unosno zanimanje ili prenapumpana priča?
Put do prvog posla je dugačak proces koji zahteva konstantan rad i učenje. Vreme potrebno da budete spremni za početnu poziciju zavisi od mnogo faktora: discipline, logičkog i analitičkog razmišljanja, kao i da li vam bolje idu društvene ili prirodne nauke. Ono što je sigurno je da su potrebne godine praktičnog rada i neprestanog istraživanja ukoliko sebe želite da nazovete dobrim programerom.
Čak i kada dođete do prvog posla, nemojte se razočarati ponuđenom platom. Šanse da ćete kao početnik zarađivati velike pare su izuzetno male, pogotovo kod nas. Kompanije u početku uglavnom moraju da ulažu resurse u vašu obuku jer postoji jaz između onoga šta ste naučili i znanja potrebnog za rad na konkretnim projektima. Može se reći kao neka vrsta tereta.
Konkurencija za početne pozicije je trenutno prevelika. Javlja se paradoks – poslodavci traže kandidate sa iskustvom u industriji, dok većina programera aplicira za svoju prvu radnu obavezu.
To svakako ne treba da demorališe. Tržište je preplavljeno sveže diplomiranim studentima i samoukim programerima sa nedovoljno dobrim znanjem. Gruba procena je da tek svaki deseti prijavljeni kandidat ispunjava potrebne uslove i svega nekoliko najboljih prolaze u naredne faze selekcije. Većinu prijava čine programeri koji su zagrebali samo vrh ledenog brega, sa površnim znanjem stečenim na besplatnim kursevima i sa par generičkih jednostavnih projekata.
Stalno nešto novo
Upornost u ovom poslu se definitivno isplati, mogućnost napredovanja je velika, a povišice su česte i srazmerne vašem iskustvu. Međutim, treba imati u vidu da pored veće plate, više pozicije donose veću autonomiju u odlučivanju, ali i dodatnu odgovornost za realizaciju projekta.
Ovo nije repetitivan posao. IT industrija je trenutno najbrže rastuća, konstantno izviru nove tehnologije koje možete da istražujete i primenite na buduće projekte. Zato učenje u ovoj profesiji nikada ne staje.
Koliko god vremena posvetili usavršavanju, uvek ćete iznova nailaziti na nove oblasti i pojmove koje ne razumete. Ta radoznalost koja vas vuče da sve dublje kopate i istražujete softverske tehnologije predstavlja izazov koji sa užitkom prihvataju samo istinski zaljubljenici u tehnologiju.
Ni programerima ne cvetaju ruže
Ulazak u svet programiranja može biti veoma opterećujuće i zbunjujuće iskustvo. Bez jasnih ciljeva i saveta odakle krenuti, u moru besplatnih kurseva i tutorijala, pojedinac može vrlo lako da se izgubi i odustane pre nego što je i počeo.
Umesto da rasipate energiju na usvajanje što više koncepta odjednom, fokusirajte se na jednu oblast, sve dok ne steknete barem osnovno razumevanje. Programiranje ne trpi brzopletost i traljavost.
1
1
8
„Muke“ se ne završavaju sa otkucanim kodom, naprotiv – noćna mora svakog početnika je gomila nerazumljivih grešaka uočenih nakon pokretanja programa. Debugging, odnosno proces otklanjanja tih bagova, naročito zadaje glavobolje početnicima koji nemaju dovoljno iskustva i znanja da bi shvatili kako aplikacija funkcioniše.
Doslovno mogu proći dani rada, a da ne otkrijete uzrok problema. Čak i najbezazlenija greška koja se provukla u trenutku nepažnje može izazvati nepotrebne komplikacije. To može biti veoma deprimirajuće i predstavlja barijeru koju morate prevazići ako želite da postanete dobar developer. Trud neće biti protraćen, sa svakom otklonjenom greškom postajete iskusniji i spremniji za predstojeće probleme.
Najveća noćna mora
Debugging je sastavni deo posla i ne možete ga izbeći. Čak i da ste senior sa vrhunskim znanjem, čovek nije mašina i uvek se može provući greška. Veština programera upravo leži u brzom pronalasku i popravljanju te greške.
Svi znaju da preterano sedenje za računarom duži vremenski period može ozbiljno naštetiti zdravlju. Okupirani programerskim zadacima, proći će godine, a sa njima doći dioptrija, problemi sa kičmom i gojaznost. Ako želite da se sačuvate od ovih posledica, fizička aktivnost je obavezna. Nađite aktivnost koja vam je najzanimljivija i praktikujte je što češće, bilo da je to joga, plivanje, dizanje tegova ili vožnja bicikla – organizam će vam biti zahvalan.
Ne treba štedeti na opremi, pogotovo sa platom programera. Kupite udobnu stolicu, sto i kvalitetniji monitor. Takođe se savetuje i pauza na svakih sat vremena rada kako bi se oči odmorile.
Često je zapostavljen mentalni aspekt u programiranju. Ako ste ekstrovertna osoba koja uvek voli da bude okružena ljudima i uživa u razgovorima, teško će vam pasti oni dani kad ste konstantno na računaru. Svakako će biti rada sa kolegama u timu i komunikacije sa klijentima, ali se pripremite i na periode usamljenosti u kojima kucate kod sve do kasno u noć.
Ključno pitanje
Ako vam višečasovne sesije ispred kompjutera ne predstavljaju problem, ako vam pomisao o konstantnom učenju i usavršavanju ne deluje zamorno i ako bi voleli iskoristite kodiranje kao alat da napravite nešto novo, praktično, odmah vidljivo – programiranje je idealan izbor.
Dobra logika, kreativnost, temeljnost i veština rešavanja problema su osobine koje karakterišu kvalitetnog softverskog inženjera. To su osobe koje sa radoznalošću istraživanju kako funkcionišu stvari „ispod haube“ neke aplikacije.
Visina primanja nikako ne bi smela da vam bude jedini parametar na osnovu kojeg birate buduću profesiju. Postoje druge oblasti u kojima se možete pronaći i između ostalog zarađivati više nego da ste na silu upisali programiranje.
Motivacija, kao i za sve što je novo, nestaje nakon početnog perioda, a koliko ćete dalje izdržati zavisi od same discipline. Ubrzo će uslediti prvi bagovi, problemi, tesni rokovi i napeti odnos sa kolegama. Ako ste ušli u programiranje bez preteranog interesovanja, kad tad će stres preovladati novčani aspekt i neminovno sledi „burnout“.
Tri su ključne stvari koje će vas održati u igri na duže staze:
1. Uživajte u procesu – trenutak kada otklonite mukotrpni bag ili uspešno završite projekat donosi najlepši osećaj koji vas vuče da nastavite dalje. Bez tog priliva energije, teško ćete naći volje i entuzijazma za dalje poduhvate.
2. Budite strpljivi – nikada nećete naučiti sve i niko ne može da zna sve. Ne preskačite osnovne koncepte programskih jezika, jer je to temelj za sve što kasnije budete radili.
3. Praktičan rad – od pukog gledanja kurseva nema ništa. Nećete napredovati sve dok samostalno ne otkucate ono što ste pogledali.
Diploma bezvredna?
U poređenju sa drugim profesijama za koje je uslov fakultetska diploma, programiranje je zahvalnija opcija jer vam većina poslodavaca to neće ni tražiti.
Kompanije uglavnom zanima da li imate potrebno znanje, a danas se kursevi i tutorijali za svaku moguću oblast mogu pronaći i na internetu.
Na IT fakultetima se, između ostalog, obrađuju teme koje su zastarele i koje vam neće biti primenljive u poslu. Ako ne studirate, taj višak vremena možete uložiti na usavršavanje željenog programskog jezika i time sebe pozicionirati ispred kandidata sa fakultetskom diplomom.
Međutim, za tako nešto je potrebna jaka disciplina i jasno definisan cilj, pa se većina opredeli za sigurniji put u vidu fakulteta ili privatne IT škole. Ipak, završen fakultet i diploma predstavljaju poslodavcu signal da ste odgovorna i uporna osoba koja je u stanju da završi projekat do kraja. Upravo tokom studija se okružujete ambicioznim i kvalitetnim ljudima koji će vam za par godina biti kontakti i veze u industriji – a to je pola puta do zaposlenja.
Iz topline svoga doma…
Još jedan ne tako mali benefit, koji je presudan za neke programere, je mogućnost rada od kuće. Većina kompanija nudi ovu opciju, a naročito se tokom pandemije korona virusa povećao broj onih koji su zamenili fizičke kancelarije virtuelnim.
Uz dobru organizaciju, možete putovati na razne turističke destinacije i programirati odatle, sve što vam je potrebno je stabilna internet konekcija i udobna stolica! Takođe, niste vezani ni za jednu zemlju – otvaraju vam se vrata za inostrane kompanije koje nude posao na daljinu.
Čak i da poslodavac ne nudi mogućnost rada od kuće, radno vreme programera je dosta fleksibilnije i prilagođenije vašim potrebama.
***
