Sve do pre deset dana nije znala u kom pravcu ide istraga, a onda su stigli dopisi, potvrda smrti i da nije umro prirodnom smrću.

Telo Igora Milića (33) iz Subotice, za čiju smrt u Londonu je osumnjičena njegova devojka Litvanka (28), dopremljeno je posle 54 dana u Srbiju, a beskrajna tuga, problemi i agonija koju preživljava njegova majka Marieta Milić produženi su i zbog pandemije virusa korona.

Igor je pet godina živeo u Londonu i bio menadžer u hotelu u kome je radila i devojka koja ga je gurnula sa šestog sprata. Od ubistva, Igorova majka preživljava strašne udarce, finansijski je nemoćna, a najviše je boli nezainteresovanost ljudi koji su trebali da pomognu da sahrani dete. Tvdi da su ljudi zaboravili Igora, a njoj je ostala ogromna bol i patnja zbog čega ne može da živi mirno.

Kobnog dana, 12. februara, poslala mu je poruku i pitala je zašto se ne javlja. U 13,15 sati je odgovorio da će je uskoro nazvati, ali dva sata kasnije bio je mrtav. Telo Igora Milića (33) iz Subotice, za čiju smrt u Londonu je osumnjičena njegova devojka Litvanka (28), dopremljeno je posle 54 dana u Srbiju, a beskrajna tuga, problemi i agonija koju preživljava njegova majka Marieta Milić produženi su i zbog pandemije virusa korona.

Igor je pet godina živeo u Londonu i bio menadžer u hotelu u kome je radila i devojka koja ga je gurnula sa šestog sprata. Od ubistva, Igorova majka preživljava strašne udarce, finansijski je nemoćna, a najviše je boli nezainteresovanost ljudi koji su trebali da pomognu da sahrani dete. Tvdi da su ljudi zaboravili Igora, a njoj je ostala ogromna bol i patnja zbog čega ne može da živi mirno.

Kobnog dana, 12. februara, poslala mu je poruku i pitala je zašto se ne javlja. U 13,15 sati je odgovorio da će je uskoro nazvati, ali dva sata kasnije bio je mrtav. Telo Igora Milića (33) iz Subotice, za čiju smrt u Londonu je osumnjičena njegova devojka Litvanka (28), dopremljeno je posle 54 dana u Srbiju, a beskrajna tuga, problemi i agonija koju preživljava njegova majka Marieta Milić produženi su i zbog pandemije virusa korona.

Igor je pet godina živeo u Londonu i bio menadžer u hotelu u kome je radila i devojka koja ga je gurnula sa šestog sprata. Od ubistva, Igorova majka preživljava strašne udarce, finansijski je nemoćna, a najviše je boli nezainteresovanost ljudi koji su trebali da pomognu da sahrani dete. Tvdi da su ljudi zaboravili Igora, a njoj je ostala ogromna bol i patnja zbog čega ne može da živi mirno.

Kobnog dana, 12. februara, poslala mu je poruku i pitala je zašto se ne javlja. U 13,15 sati je odgovorio da će je uskoro nazvati, ali dva sata kasnije bio je mrtav.