0
Vanredno stanje, trenutna situacija usled koronavirusa i ograničeno kretanje uticali su na život mnogih koji su silom prilika morali da se adptiraju na nove uslove. Iznenadna promena svakodnevice posebno teško je pala proslavljenim fudbalskim radnicima, koji su tokom višedecenijskih igračkih i trenerskih karijera navikli da ne miruju, da prate loptu po čitavoj zemaljskoj kugli.
Ipak, disciplinovane, naviknute na karantin još u najranijim igračkim danima, fudbalske legende upotpunile su svoju svakodnevicu na kreativne načine, pa svaki trenutak koriste za umetnost, trening ili premotavanje filma uz fudbalske susrete.
PROČITAJTE JOŠ
Momčilo Vukotić, legendarni igrač Partizana, a potom i direktor crno-bele škole, izolaciju je iskoristio da se posveti hobiju koji je godinama iza nas izrastao u pravu ljubav – slikarstvu.
„Pridržavam se mera, ne izlazim jer sam u rizičnoj grupi. Operisao sam grlo pre dve godine i zato sam posebno osetljiv u ovim okolnostima. Pokušavam da vreme koje provodim u izolaciji iskoristim što bolje, pre svega uz zadovoljstvo i hobi kojim se bavim petnaest godina. Ranije nisam imao toliko vremena za slikarstvo, ali u ovom periodu, koristim svaki slobodan trenutak za četkicu i platno“, otkrio je za Nova.rs čuveni Moca i osvrnuo se na tehnike i tematike koje preferira:
„Kada je bila promocija knjihge o meni u ‘Domu sindikata’ bilo je i izloženo 10-15 mojih slika, posetioci su tad imali priliku da vide mojih ruku dela. Teme i motivi su različiti i uglavnom zavise od trenutne inspiracije. U jednom periodu sam naslikao i seriju fudbalskih motiva, ovekovečio sam tako na platnu trenutke iz karijere koji su mi ostali u sećanju, zauvek ih sačuvao od zaborava. Slikam uglavnom uljanim bojama, ali one imaju jak miris, a tokom zime nije moguće držati otvorene prozore pa je teško provetriti prostorije. Zato tokom hladnijih dana slikam akvarele i sa nestrpljenjem čekam da dođe lepše vreme pa da se vratim uljanim bojama“.
Vezni igrač koji je svojevremeno postavio rekord po broju utakmica (791) u Partizanovom dresu i držao ga 32 godine, sve dok ga Saša Ilić nije nadmašio, naglasio je da nema problem sa ispunjavanjem mera socijalnog distanciranja.
„Izolacija je u našem interesu i pridržavanjem prvo štitimo sebe, a onda i druge. Na vezi sam sa decom i unucima, kad je potrebno donesu nam namirnice do vrata, ali nemamo kontakt. Snalazimo se i nadamo se da ova situacija neće potrajati dugo. Pomažu mi i ljudi iz Partizana, nedavno me je posetio Vladimir Stojković“, rekao je Vukotić.
Sadržajan način da utroši vreme koje bi inače proveo uz fudbal i Crvenu zvezdu pronašao je i Vladimir Petrović Pižon.
„Kad mogu, pre podne izađem malo napolje i sunčam se, lepo je vreme. Popodne gledam televiziju i vozim kućni bicikl, pređem i 20 kilometara na dan. Tako mi prođe više od pola dana, predveče pravim trening sa unukom preko Skajpa, radimo oko 40 minuta, govorim mu šta da radi loptom. Imam vremena i za ono za šta ranije nisam, tako se vraćam na knjige koje volim i opet ih čitam“, istakla je četvrta Zvezdina zvezda za Nova.rs.
Lakše uz Radovića i Kapora
Ilija Petković, bivši selektor Jugoslavije, takođe vreme prekraćuje čitajući.
„U stanju epidemije podrazumeva se da svi budemo disciplinovani i ispoštujemo savete zbog sebe, ali i drugih. Znam da je tesna koža i sigurno će biti merak da se opustimo kad se sve ovo završi, ali mi nije teško da se pridržavam pravila. Čitam knjige Duška Radovića i Mome Kapora, od svih autora njih najviše volim“, istakao je Petković.
„Nisam više ni mlad toliko da mi treba da skitam negde i jurim. Već sam u godinama kada mi je mir potrebniji, pa mi nje previše teško“, dodao je Petrović i otkrio da povremeno pogleda i neke od utakmica iz igračkih dana provedenih u Zvezdi tokom kojih je sa saigračima osvojio četiri šampionske krune i stigao do finala Kupa UEFA:
„Nedostaje mi fudbal. Imamo grupu veterana na telefonu pa se svaki dan dopisujemo, pričamo, šaljemo viceve i prođe vreme… Ako nekome od veterana, ne daj Bože, nešto i treba, tu smo svi da pomognemo jedni drugima“.
Aktivan uprkos izolaciji je i Milovan Rajevac. Čuveni fudbalski strateg, zamenio je Dorćol i šetnje podno Kalemegdana rodnom Čajetinom i čarima najpoznatije srpske planine.
„Vreme provodim na Zlatiboru, u prirodi. Supruga i ja pridržavamo se izolacije, navikao sam na karantin tokom života. Trudim se da budem aktivan i uživam podsećajući se na vreme kad sam bio mlad. Stičem imunitet neophodan u ovim godinama, a Zlatibor je idealan za to, uz borove šume, reke i jezera. Posle svih država i kontinenata koje sam obišao, dočekao sam da se zbog ove nepredviđene situacije vratim u rodni kraj i da uživam u svim njegovim čarima“, rekao je Rajevac za Nova. rs.
Fizička aktivnost nekadašnjem strategu Gane, Katara, Alžira, Tajlanda, kao brojnih timova među kojima su Crvena zvezda, Sloboda, Vojvodina i Borac, primarni je način razonode u vanrednoj situaciji.
„Slobodno vreme upotpunjujem gledanjem utakmica koje sam vodio sa klupe, a ranije nisam stizao da gledam. Nabavio sam i dobre lopte, žongliram, treniram… Ne znam za šta se spremam, Zlatibor me mami. Zaista je jedinstvena planina, najbolja, ako ne u Evropi onda u Srbiji. Nedaleko od mene su Milovan Đorić i Ljupko Petrović, ne viđamo se, ali smo na vezi, razgovaramo o fudbalu. Đora trenira svaki dan u određeno vreme, kod njega je sve to spakovano. Svi zračimo optimizmom i u šali povremeno spomenemo da ćemo se čim ovo prođe videti u kafani“, uz osmeh je otkrio Rajevac.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
