0
Dva gola klubu za koga navija, čiji je i dalje član, ali pod čijim suncem za njega nije bilo mesta. S pomešanim osećanjima, svešću o profesionalnoj satisfakciji, ali i žalom što mora da prolazi kroz sve to, fudbaler Partizana na pozajmici u Spartaku provodi dan posle utakmice te dve ekipe.
Crno-beli su ostavili bodove u Subotici, a pisac takvog scenarija je Nemanja Nikolić, koga je naš poziv zatekao u momentu odmaranja od odgovaranja na poruke prijatelja, rodbine, navijača, ali i njemu nepoznatih ljubitelja fudbala.
PROČITAJTE JOŠ
Njegova dva gola i pobeda Spartaka od 3:2. Više nego dovoljni razlozi za čestitke.
„Prijatni, dosta prijatni komentari, stižu čestitke, naročito se to dešava kada dođe do nekih individualnih dobrih rezultata. Trudim se svima da odgovorim…“, kaže Nikolić na početku razgovora za Nova.rs.
Kraljevčaninu rođenom pre skoro 28 godina ovo nije bio prvi put da se nađe na suprotnoj strani svog voljenog kluba iz koga je letos otišao na pozajmicu, najpre u Vojvodinu.
„Imao sam želju da igram i tu utakmicu, ušao sam na 4:0, ne znam zašto tada, trebalo je da zaigram i ranije, ali je trener promenio formaciju“.
Odigrao je pola sata i to je bila njegova poslednja utakmica u dresu Vojvodine. Narednih pet je proveo van tima, iako je na ukupno 11 mečeva upisao po tri gola i asistencije.
„Individualno je bilo dobro, ali nisam bio zadovoljan nekim stvarima, odnosom…“
Izbor je bio jasan – povratak drugoj kući, gde je i skrenuo pažnju na sebe.
„Uvek sam se u Subotici osećao kao kod kuće, to je bio moj prvi klub u Srbiji i prihvatio me je kada sam se oporavljao od povrede po povratku iz Kazahstana. Meni je Vojvodina bila prvi izbor za pozajmicu, pričao sam tada sa ljudima iz Spartaka, ali sam u tom momentu odlučio da odem u Vojvodinu, pozvao me je sportski direktor Nikola Lazetić, pa čak i trener Nenad Lalatović. Sa Partizanom sam dogovorio da odem u Vojvodinu, nisam gledao u inostranstvo, dva meseca sam skoro bio odvojen od ekipe, nisam se osećao spremnim da idem u inostranstvo, nisam prošao pripreme i nisam želeo da bacim lošu sliku na sebe, da odem negde nespreman. Vojvodina je bila najkonkretnija, znao sam da će imati odličan tim, kao i što ima, ali su se potom desile neke neprijatne stvari. Kontaktirao me je Ljubiša Dunđerski iz Spartaka i vratio sam se…“
Dva gola na prve dve utakmice, jedan vredan remija u duelu sa Radničkim iz Niša, drugi ključan u pobedi nad Voždovcem i – prekid.
„Hteo sam da završim sezonu u Srbiji, u Spartaku sam dobro počeo i malo mi je posle žao zbog prekida sezone. Ja sam bio za to da se odigra svih 11 utakmica, to sam očekivao, ali kada smo čuli da će biti samo četiri… Nema šta, mora profesionalno sve da se obavi do kraja, veoma brzo kreće i nova sezona, neće biti mnogo vremena za predah“.
Gol Inđiji na prvoj utakmici po restartu sezone. Sasvim sigurno i u tom trenutku misli su bile usmerene ka narednom duelu. Protiv Partizana.
„Pa, pomešana osećanja… Navijam i volim Partizan, ne govorim ovo iz kurtoazije, nego je stvarno tako. Ne bih ni otišao u Partizan da ne osećam strast prema tom klubu. Opet, i Spartak je moj klub… Rekao sam sebi da moram sve da ostavim po strani, posao je posao i da pokušam što profesionalnije da uradim, da budem najbolji što mogu. Ako želiš tamo da se vratiš, izvoli, imaš pozornicu, 90 minuta i opet se potrudi da zadužiš taj dres. Da li će neko misliti o tome, ja nemam pravo da ulazim u to, ja svoj deo obavljam na terenu“.
Odlazak iz Partizana je bio iznuđeno, ali i očekivano rešenje, s obzirom na to da se nije ukazalo mesto za njega, a sedenje na tribinama nije dolazilo u obzir. Pogotovo za igrača u njegovim godinama.
„Dogovorili smo sve za dan. Videli su da želim da igram, da nema svrhe da sedim sa strane i budem na platnom spisku. Nikome to nije u interesu. Možda su i oni razmišljali da će dobiti nekog boljeg Nikolića… U kontaktu sam sa generalnim direktorom Milošem Vazurom, uvek mi je izlazio u susret štagod bilo potrebno, imamo zajednički jezik i uvek fer i korektan dogovor“.
Jedna promena je vukla drugu. Standardnu „devetku“ je zamenio brojem koji ima veliki simbolički značaj za svakog navijača Partizana.
„Broj devet je bio zauzet u Vojvodini, rekao sam tada, ‘ajde da uzmem broj 22. Jako volim stil igre koji gaji kapiten, za mene uvek kapiten Partizana Saša Ilić. Sebi sam dao motiv da odigram kao on. Jako mi se sviđa kada neko tako igra fudbal, kada se vidi da ide lopta, da je sve fudbalski smišljeno…“
Specifičan igrač, što bi rekle starije kolege, plemenitog kova, ali i fudbaler koji mora da ima određene uslove kako bi pokazao svoj najbolji kvalitet.
Vremena za to u Partizanu nije bilo. Bar u prvom mandatu, a sasvim je izvesno da učinak od osam golova i deset asistencija na 36 mečeva dovoljno govori o tome da nije samo „prošao“ kroz Humsku 1.
Možda je problem bila ta „devetka“ na leđima igrača koji bi rado prošpartao celu polovinu protivnika, delio lopte i pronalazio rupe u odbrani protivnika, nego čekao u šesnaestercu da dobije „završni pas“.
„Jako volim da imam broj devet na leđima, možda sam sebi nametnuo pritisak, a možda i nije toliko do pritiska, možda su na sve uticale promene taktike, trenera, neka negativna strana. Kad krenu loše igre odmah se traži krivac i sve ide jedno za drugim. Opet, mislim da tadašnji tim i sadašnji ne mogu da se uporede i to se vidi. Sa Savom Miloševićem je stigla nova krv, ne mogu da zanemarim uticaj Bibrasa Natha. Kad pogledate, ima u sebi mirnoću, prefinjenost, kao nekada kad je igrao Saša Ilić. Možda je u našem tadašnjem timu Partizana falilo toga da se dođe do nekog većeg učinka. Imali smo problem da neko igra za svoj učinak. Sve ja razumem, da neko hoće da se proda, ali neće pisati da je Nikolić pobedio ako Nikolić da gol, već Partizan. Ja sam učen da tim izbacuje pojedinca, a ne obrnuto. Partizan je previše veliki klub da bi se neko isticao. Ja nikad to nisam voleo, po mom stilu igre se to vidi, volim da igram, volim da dodam, da moj tim pobedi, nebitno ko će dati gol. Važne su pobede, bodovi, trofeji.“
Izlišno je bilo i pitati, sve što se tiče njegovih profesionalnih želja počinje i završava se sa crno-belom bojom.
„To mi je velika želja, još veća želja mi je da osvojim titulu sa Partizanom. Da se titula vrati na JNA“, zaključio je Nikolić za Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
