5
Evropsko prvenstvo koje je na pragu biće kao nijedno do sada. Po drugi put ćemo gledati 24 reprezentacije, ali će se po prvi put igrati u 12 različitih zemalja.
PROČITAJTE JOŠ
Zbog velikog broja utakmica i napretka VAR tehnologije, mogli bi da padnu i brojni rekordi, neki igrači će imati priliku da svoje ime upišu u istoriju fudbala, a svi mečevi biće ekskluzivno prenošeni na TV Nova S.
Dosadašnji rekord po broju golova postavljen je na Evropskom prvenstvu 2016. godine. Tada smo videli 108 pogodaka na 51 utakmici, čemu je doprineo i format sa većim brojem timova. Sada, kada po drugi put nastupaju 24 ekipe, imaćemo priliku da vidimo da li će ta granica biti pomerena.
Značajnu ulogu bi mogao da odigra i VAR čijom upotrebom se sudi veći broj penala, ali bi isto tako mogao da utiče u suprotnom pravcu. Prošle sezone su u Premijer ligi poništena čak 42 gola dodatnim gledanjem snimaka.
Do sada se tri puta desilo da jedan tim postigne 13 golova. Dva puta su to uspeli Francuzi, 2000. i 2016. godine, a 2000. su ih sa istim brojem golova pratili i Holanđani. Zanimljivo je da je samo u jednom slučaju to donelo trofej evropskog šampiona, kada je David Trezege u čuvenom finalu 2000. zlatnim golom doneo objedinjavanje evropske i svetske titule svojoj domovini.
Mnogi prognoziraju sličan scenario i sada, a povratak Benzeme u naionalni tim vide kao šansu da ekipa nakrcana talentovanim ofanzivcima ponovo eksplodira. Englezi u poslednje vreme igraju efikasan fudbal, a mnogo golova se očekuje i od Nemačke.
Čak sedam reprezentacija je do sada na prvenstvima Evrope imalo po četiri različita igrača koji su se upisivali u listu strelaca na jednom meču. Prvo je to uspela Jugoslavija 1960. godine, da bi redom to potom činili Danci (1984), Šveđani (2004), Nemci i Španci (2012) i Belgijanci i Francuzi (2016).
Na poslednja dva prvenstva je tendencija da se veliki broj različitih igrača upisuje u strelce, pa su na ta dva šampionata čak četri ekipe imale po četiri strelca, a pre toga je to viđeno ukupno samo tri puta.
Četiri reprezentacije imaju dva učešća na prvenstvima Evrope u kojima nisu uspela da prođu grupnu fazu. Tri će učestvovati i na narednom šampionatu.
Austrija je ostala kratka 2008. i 2016. godine, Škotska 1992. i 1996. godine, Ukrajina 2012. i 2016 godine, a Bugarska koja ovoga puta ne učestvuje nije prošla 1996. i 2004. godine.
Škotima se po prognozama kladionica ne predviđa prolazak dalje, a na ivici su i Austrijanci.
Niko do sada nije uspeo da osvoji titulu evropskog prvaka i ostvari šest pobeda. Francuzi su tri puta ostvarili pet, dok je Špancima to pošlo za rukom jednom.
Pre proširenja formata na 24 ekipe, moralo je da se pobedi u svim utakmicama da bi se došlo do šest pobeda, a sada na putu do titule šampion mora da odigra sedam mečeva, pa postoji mogućnost da se u jednoj utakmici ne trijumfuje.
Ovakav sistem pruža šansu nekom od favorita, a prema bukmejkerima Francuzi, Nemci, Belgijanci i Englezi imaju najviše šansi da odu do kraja. Ipak, treba reći da Nemačka i Francuska igraju u grupi sa Portugalom, pa to neće biti nimalo lak zadatak.
U ovoj kategoriji prednjače dve reprezentacije koje će imati priliku da ovaj negativan rekord uvećaju.
U pitanju su Danska i Rusija koje su u istoriji do sada doživele po 17 poraza, a igraće jedna protiv druge jer se nalaze u istoj grupi u kojoj još igraju Belgija i Finska.
To znači da bi u međusobnom duelu mogli da odluče kome ostaje ovaj negativan rekord.
Kada su Francuzi postali prvaci Evrope 2000. godine, uradili su to igrajući napadački fudbal. Postigli su 13 golova na tom prventvu, ali su ih i primili čak sedam, što je najviše golova koje je jedan šampion primio.
Na prvenstvu na kojem se do titule dolazi u sedam utakmica, mogli bi da vidimo nešto slično, a jedan od kandidata bi mogli da budu Englezi, koji imaju dosta defanzivnih problema, ali u poslednje vreme igraju izuzetno efikasno, a nalaze se u užem krugu favorita.
Kada su Španci na vrhuncu svoje moći 2008. godine po drugi put u istoriji postali prvaci Evrope, prošlo je čak 44 godine od prve titule.
Reprezentacija Italije će imati priliku da obori taj rekord. Oni su poslednji put na krovu Evrpe bili sada već davne 1968. godine i ukoliko bi ekipa Roberta Mančinija uspela da stigne do kraja, razmak između dve titlue bi iznosio 53 godine.
Najmlađi igrač u istoriji evropskih prvenstava koji se našao na terenu na nekoj od utakmica bio je Holanđanin Džetro Vilijams koji je 2012. godine imao 18 godina i 71 dan kada je ušao u igru za svoju ekipu. On je na tom prvenstvu igrao u sve tri utakmice grupne faze za Holandiju.
Ukoliko dobije šansu na bilo kojoj utakmici do kraja ovog šampionata, Englez Džud Belingem će oboriti taj rekord, jer bi čak i u slučaju da to bude tek u eventualnom finalu imao 18 godina i 12 dana.
Vlasnik ovog rekorda je Švajcarac Johan Fonlanten koji je u porazu svoje reprezentacje na prvenstvu 2004. godine od Francuske od 3:1 postigao gol sa 18 godina i 141 danom.
Pored Belingema, šansu da se upiše u istoriju imaće i Poljak Kasper Kozlovski koji tek u oktobru puni 18 godina.
Prošle sezone je u Premijer ligi samo zahvaljujući VAR tehnologiji dosuđeno čak 29 penala. To znači da su šanse da neki igrač postigne više od dva gola sa bele tačke tokom prvenstva značajno veće.
Po dva gola su postigli Alan Širer, Gaiska Mendijeta, Zinedin Zidan, Frank Arnesen i Bogdan Stanču.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
