730 dana, odnosno tačno dve godine prošlo je od početka rata u Ukrajini. Napad je počeo u ranim jutarnjim satima, nakon iznenadne najave ruskog predsednika Vladimira Putina, u direktnom televizijskom prenosu, u kojem je rekao da Rusija kreće u "specijalnu vojnu operaciju, demilitarizaciju, denacifikaciju Ukrajine". Tada su se, širom cele Ukrajine, čule eksplozije, a Volodimir Zelenski proglasio je vanredno stanje i opštu mobilizaciju.

Zemlju je tokom prve godine rantih dejstava napustilo oko 8,2 miliona ljudi, a konačan broj mrtvih i ranjenih nemoguće je proceniti, kao ni vojne gubitke. Usvojeno je 13 paketa ekonomskih sankcija protiv Rusije, koja je proglasila aneksiju – pripajanje četiri regiona jugoistočne Ukrajine, Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona. Napad na Ukrajinu doveo je i do širenja NATO-a, pa je Finska postala članica u aprilu 2023. godine, a očekuje se i da će uskoro to postati Švedska, dok su zvanični status kandidata za članstvo dobile Moldavija i Ukrajina. Prema svemu sudeći, okončanje rata nije ni na vidiku, a nema naznaka ni o pregovorima između Rusije i Ukrajine. Šta se promenilo dve godine kasnije, kakve posledice rata osećamo i postoje li bilo kakvi izgledi za mir – o tome su u emisiji „Pokreni se“ na TV Nova govorili Zoran Milivojević, diplomata i spoljnopolitički analitičar i Marinko Ogorec, vojni analitičar.

Ceo prilog pogledajte u videu na početku teksta.

BONUS VIDEO N1 u Kijevu: Šta kažu mladi Ukrajinci dve godine nakon početka invasije Rusije