Da li grešimo kada mislimo da će 500-godišnje vode da se dese tek za 500 godina ili mogu da se dogode već sutra? Zašto ljudi bukvalno nužde u vodu koju i sami piju?

U početku beše to manji nasip, pre nego što je odlučeno da na levoj obali Save nikne novi grad. Danas jedna od dve najveće opštine u prestonici Novi Beograd počeo je da se gradi posle Drugog svetskog rata. Pre početka gradnje, močvarno zemljište nasipano je peskom iz Save i Dunava da bi se izdiglo iznad plavnih rečnih i podzemnih voda.

– Nama je i posle nasipanja teren ostao niži od kota koje se stvaraju u Savi, tako da onda je odluka o tome da se gradi Novi Beograd podrazumevala da mora da se gradi i taj nasip – rekao je Branislav Đorđević sa Građevinskog fakulteta u dokumentarnom filmu televizije N1 „Korito privilegovanih“.

Danas poznatiji kao Savski nasip u dužini od tri kilometara štiti savske blokove koji se nalaze neposredno uz njega. Od bedema osam kilometara uzvodno prema Obrenovcu brani Surčin i Bežaniju, od izlivanja Save čuva više od 100.000 ljudskih života. Savski nasip završen je osamdesetih godina prošlog veka i po gabaritima trebalo bi da spreči potapanje grada ukoliko se dese takozvane 500-godišnje vode.

– Ljudi obično nisu sa verovatnoćama da kažem nekako na ti i onda se često dešava, kada se kaže neka verovatnoća od 500 godina, da to ljudi podrazumevaju da će se to desiti tokom 500 godina. Međutim, to će se desiti bar jedanput tokom 500 godina ali to može da se desi i sutra – tvrdi Đorđević.

Dušan Čavić iz udruženja „Za naš kej“ se seća da je davne 1981. godine voda došla do nasipa.

– Voda je zapravo došla do nasipa početkom osamdesetih, 2006. godine čini mi se i 2014. godine kada su bile velike poplave. Voda je bukvalno došla na metar do ovog nasipa – priseća se Čavić.

Branislav Đorđevič objašnjva da kada prodre voda na jednom mestu to je onda jedan vrlo brz proces,

– Na obe strane se širi pukotina, talas prodire u branjeno područje i kao jedan zid, kao cunami se kreće kroz branjeno područje. Veoma brzo – kaže Đorđević.

Kako izgleda podivljala reka na svojoj koži osetili su stanovnici Obrenovca 2014. godine, kada se desna pritoka Save, reka Kolubara izlila i potopila 90 odsto naselja i odnela 17 života.

– Nasipi se grade milenijumima i civilizacija počiva ne njima, zaista. Davne 1965. godine sam video kako se ruše nasipi na Dunavu i to je najstavičnije slika koju sam ikada video. Čovek se oseća potpuno bespomoćno  – svedoči Đorđević.

Prof. dr Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta upozorava da su to vrlo osetljivi hidrotehnički objekti koji se grade po vrlo strogim hidrotehničkim propisima i pravilima.

– Kada se već jednom naprave, veoma je važno obezbediti njihovo izuzetno kvalitetno održavanje i elminisati sve faktore njihovog ugrožavanja – kaže Ristić.

Prof dr. Đorđević ukazuje da po modelima klimatskih promena velike vode Dunava postajaće sve veće i veće.

– To direktno znači da ćemo imati sve veće i veće probleme sa Savskim nasipom, jer Dunav utiče na kote nivoa u zoni Savskih nasipa – zaključuje Đorđević.

U prilogu u vrhu ove vesti saznajte kako su rešeni kanalizacioni ispusti na većini nelegalnih objekata na Savskom nasipu. Ljudi bukvalno nužde u vodu koju i sami piju.

–  Ja sam bio lično kod direktora Beogradskog vodovoda i znate šta mi je rekao – da kanalizaciju gurnem u Savu, što ja normalno nisam uradio. Nisam hteo da mi se unuci kupaju u Savi a da za njima idu govna – kaže Milan Nikolić, vlasnik objekta na Savskom nasipu.

Pak Branislav Đorđević sa Građevinskog fakulteta tvrdi da većina objekata svoje otpadne vode ispuštaju kroz upojne jame pravo u sloj iz koga se crpi voda za vodovod u Beogradu u prvoj zoni zaštite.

Na sugestiju autora ovog dokumentarnog filma Mladena Savatovića da većina vlasnika objekata tvrdi da je to na 20 ili 30 metara u dubini zemlje i da njihove otpadne vode ne mogu da utiču, prof dr. Đorđević je samo mogao da kaže: „gospode, pomozi Srbiji.“

Ceo dokumentarni film televizije N1 o Savskom nasipu „Korito privilegovanih“ pogledajte ovde: