Značaj ili privid značaja kreditnog rejtinga Srbije

Kreditni investicioni rejting, koji odražava procenu sposobnosti države da otplaćuje svoje dugove, jedan je od ključnih pokazatelja za investitore i njihova ulaganja. Što je veći rejting to je Gotovo čitavu deceniju težimo ovome. Danas svi možemo sa ponosom da objavimo da je Srbija postigla značajnu prekretnicu u svom ekonomskom razvoju time što je naš kreditni rejting podignut na nivo BBB-, čime je kreditni rejting, međunarodna ocena naše zemlje prvi put u istoriji dostigla nivo investicionog ranga.manji rizik za investirore koji otvaraju fabrike ili kupuju državne obveznice. Slavodobitno objavljeno, Srbija i njene kompanije od sada će imati niže troškove finansiranja, veći pristup međunarodnom tržištu kapitala, kao i povećano poverenje za investicije.

"Gotovo čitavu deceniju težimo ovome. Danas svi možemo sa ponosom da objavimo da je Srbija postigla značajnu prekretnicu u svom ekonomskom razvoju time što je naš kreditni rejting podignut na nivo BBB-, čime je kreditni rejting, međunarodna ocena naše zemlje prvi put u istoriji dostigla nivo investicionog ranga", piše u saopštenju predsednika Srbije.

"Rejting je ocena specijalizovanih agencija koje procenjuju kakav je kreditni imunitet pojedinih dužnika, odnosno da li su određeni dužnici sposobni da izmiruju na vreme svoje obaveze danas i u budućnosti. U svetu su dominantne tri rejting agencije SP, MF",  kaže Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta.

"Mi se sada svrstavamo u zemlje čiji se dug smatra relativno stabilnim i očekuje se jednostavno da će naša država vraćati svoje dugove iz perspektive investicione zajednice, iz perspektive institucija, mi smo sada prešli u jednu grupu kojoj, istina, istorijski nikada nismo bili njen član", rekao je Mihajlo Đurđević, ekonomski analitičar.

Rejting ima više nivoa: ocena „AAA“ je najbolja, dok je ocena „D“ najgora. Između postoji čitav niz iznijansiranih kategorija. One od „AA“ do „CCC“ mogu sadržati znak „+“ ili „–„ kako bi se pokazao njihov relativan položaj u okviru glavnih kategorija. Međutim, rejting sam za sebe nije garant ekonmsok uspeha, kažu u opoziciji.

"Grčka kad je bankrotirala imala je kreditni rejting A. Pre 15 godina Španija kada je ušla u problem javnog duga imala je kreditni rejting AAA, 3A. Tako da taj strašan veliki uspeh da jedna agencija nam da investicioni rejting neće ništa promeniti u Srbiji", rekao je Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde.

Ministar finansija pak tvrdi da je investicioni rejting nivoa BBB veliki signal za mlade da se Srbija promenila i da ostanu u svojoj zemlji.

"Mi smo jedina zemlja u regionu, dakle regionu Zapadnog Balkana koja je dobila investicioni rejting i sada smo u nivou jedne Mađarske, jedne Rumunije, dakle u nivou zemalja koje su i dalje razvijenije od nas", rekao je Siniša Mali, ministar finansija.

Sa druge strane, to što država može da servisira svoja zaduženja i ima rejting, ne znači da će investitorima biti bolje, kažu ekonomisiti. Pravna država, nezavisno sudstvo, slobodna konkurencija na tržištu, transparentnost rada institucija, sve to je važno svakoj kompaniji oja bilo gde ulaže kapital. Investicioni rejting nije jedini parametar, ali ga je svakako dobro imati.

"Nije, da kažem, ključan parametar kada neko odlučuje da li će investrati u neku zemlju ili ne. Po pravilu kvalitetni investitori traže pre svega neke druge stvari – koliki je ukupan nivo razvijenosti kao BDP po glavi stanovnika, da se proceni koliko je interno tržište, kakve su institucije, da li su jake, oslobođene korupcije, sa efikasnim odlučivanjem, itd. ili su institucije slabe sa visokom percepcijom korupcije bez efikasnog odlučivanja, jer Srbija po tim međunarodnim parametrima stoji prilično loše", rekao je Šoškić.

"Pričamo ovde o institucijalnom novcu koji dolazi primarno iz zapadnih zemalja, ali oni imaju jedan holistički pristup, gledaju pre donošenja same odluke - neki strani investitor koji ne zna mnogo o Srbiji jedna od prvih stvari koju bi pogledao jeste kreditni rejting, rast BDP-a, stopa nezaposlenosti, stopa inflacije, dakle neke osnovne makroekonomske podatke i na kraju krajeva i stabilnost zemlje", kaže Đurđević.

Od 2015. godine Srbija ima negativni trend i nepovoljne ocene po pitanju institucionalnog razvoja i percepcije korupcije. Ali ni to nisu svi parametri. Važne su i ekonomske politike, raspoloživost kvalifikovane radne snage, a ne samo jeftine - bitna je i produktivnost. Najuređenije zemlje rang AAA, a mi BBB, što je najniža investiciona lestvica, ali je iznad svih koje smo ranije imali i odnosi se na zemlje koje se mogu smatrati stabilnim i uređenim.

"Hrvatska taj rejting ima već izvesno vreme, ona je u EU, Bugari imaju bolji investicioni rejting od nas, oni su u EU. Mi smo tu negde na nivou Mađarske Rumunije, isto tako Rumunija je u odnosu na nas daleko veća i prosperitetnija ekonomija", kaže Šoškić.

Ipak, decenijski trud i njegovi plodovi nose sa sobom rizik. Koliko se na njemu radilo...

"Isto tako možemo da ga izgubimo. Srbija je ipak država koja je okružena zemljama iz EU i ukoliko vidimo da nemačka ekonomija ne stoji baš najbolje moguće – ima konkretno problem sa industrijom – ukoliko bi došlo do neke veće privredne kontrakcije to bi se definitivno odrazulo i na samu Srbiju." ističe Đurđević.

Takav rizik naveden je u izveštaju agencije S&P, ali postoji još jedan - mogući sukobi, konkretno, na Kosovu. U očekivanju investicija i bržeg ekonomskog napretka ipak treba još sačekati sa slavljem. Rešavanja pregovaračkog poglavlja 23, o pravosuđu i borbi protiv korupcije, svakako bi doprinelo poverenju investitora, možda i još većem kreditnom rejtingu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Mihailo Đurđević: Kako smo dobili investicioni kreditni rejting tako ga možemo i izgubiti