0
Žene u Srbiji čine obrazovaniji deo populacije. Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da žene čine 60 odsto diplomiranih studenata u prošloj akademskoj godini, dok ih je među doktorandima oko 57 odsto, međutim, samo trećina žena nalazi se na rukovodećim pozicijama. Zašto je tako u emisiji "Među nama" objasnile su aktivistkinja za ženska prava Jelena Lalatović i Biljana Maletin iz Ženske platforme za razvoj Srbije.
Aktivistkinja za ženska prava Jelena Lalatović kaže da je obrazovanje tradicionalno ženska strategija za izlazak iz lošije pozicije, ne samo u Srbiji, nego svuda u svetu.
„Planetarno smo stigli do toga da žene završavaju više škole nego muškarci. To nije dobro za muškarce, jer i žene i muškarci treba da budu jednako obrazovani. Žene biraju obrazovanje jer obrazovani ljudi nisu siromašni i imaju više šansi na tržištu rada i to je dobra startegija zaista, ali ono što se ne završi kako treba jeste kada žene završe fakultete, magistriraju, doktoriraju, a ne dobiju poziciju koju su očekivali ili visinu plate spram obrazovanja. Mnogo je razloga za to, a prvi je takozvani ‘stakleni plafon’, što znači da kad uđete u bilo koju profesiju, recimo, sa kolegom sa kojim ste ravnopravni, a onda udarite u taj plafon, koji važi samo za žene, ne i muškarce. On je često oblikovan stereotipima i predrasudama šta mogu žene, a šta muškarci i zasnovan je na rodnoj ulozi“, navela je Lalatović.
Biljana Maletin iz Ženske platforme za razvoj Srbije dodaje da je obrazovanje danas generalno potcenjeno, odnosno nije sredstvo kojim vi istinski poboljšavate svoj položaj na tržištu rada i nije stvar prestiža.
„Samim tim onda nije nelogično da žene sve više osvajaju pozicije u okviru prosvetnog sistema, međutim, mislim da je važno da sve ove statističke podatke gledamo u celinisvih tih trendova, budući da trend manje zaposlenosti žena u periodu od 20. do 50. godine, kao i trend da se žene više i duže obrazuju od muškaraca, to nije nešto što nas je zateklo ove godine, već postoji od 2007. godine i svake od tih godin ase postepeno povećava. U velikoj meri su žene krive za položaj u kojem se nalaze, u smislu da nije poenta da se mi svaki put kada izađe neka statistika koja generalno pokazuje nepovoljan položaj svih koji žive od svog rada u našem društvu skandalizujemo i vratimo kućama. Položaj žena je izgubio bilo kakvu političku težinu, tako da pitanje jeste kako ga vratiti u igru kao političko pitanje i kakve su organizacije potrebne ženama da bi se ovaj problem rešio, jer ovo je evidentno kolektivni problem“, zaključila je Maletin.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
